Батрић Бабовић: Васељенска Патријаршија

0
119

После таме као Новорођен,

Утопљен у мора беле пене,

Сав ка Небу жаром сунца вођен,

Срастам с плавом бојом Васељене.

У коју си к’о зеница стала,

Чије око као некад ваде,

Сви душмани отпали из ада

Да саберу своје рукосаде

И да Тебе измичу од Христа,

Ти си као плава Византија,

Отомани што су поробили

Отпала од ловоровог листа,

Нежне душе моја амајлија,

Која сања о Слави и Сили.

(Пјесма је настала након посјете Констатинополису)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here