Предсједник Додик је мета

0
85

Пише: Дане Чанковић, лидер СНП – Избор је наш

Предсједнику Додику је реално најугроженији живот у односу на све политичаре из региона. Тај закључак не произилази из обавјештајнобезбједносних информација, већ из геополитичке анализе, интереса великих сила на Балкану и могућег резултата општих избора 2018.  у Републици Српској и заједничким институцијама БиХ.

Подсјетићу сада на неке начине дјеловања и утицаја великих на политичку и безбједносну ситуацију у неким државама, а то су обојене револуције, арапска прољећа, па и убиства значајних политичара и предсједника.., заустављање Јужног тока, покушаји реализације америчког моћног гасовода који би снабдијевао Европу из Катара, можда и из Ирана.  Дакле, ништа се ново не каже, у контексту када се моћним силама неко испријечи на њиховом путу, па таман то „стајање“ на путу било из најчистијих и легитимних побуда, само када се говори о убиству јако грубо звучи.

Сједињене Америчке Државе и НАТО (центар моћи који их контролише) хоће да ставе под контролу читав Балкан, мада једној сили дугорочно никад то није успјело. И колико год, прије неколико година, изгледало да ће им то успјети, у овом времену то дјелује недостижно.

Због жеље, да ипак, остваре тај циљ и јачања руског утицаја, Запад убрзава дејствовање на Балкану.

Јачање руског интереса несумњиво иде преко српског народа и од политичара, прије свега, преко предсједника Републике Српске Милорада Додика.

Срби су љути на Запад јер се он ставио на страну која је била против њихових суштинских интереса (захваљујући томе поражена је Република Српска Крајина, самопроглашена такозвана Република Косово, покренут процес слабљења Републике Српске а јачања БиХ… и то се све дешавало док је Русија била немоћна и у властитим проблемима), са друге стране, воле Русију и Русе из историјских,  културних разлога, исте су вјере, православне. Сада Русија може помоћи српском народу у сваком смислу па и економском, ако он то затражи. Русија, водећи се принципом слободе, не намеће ни добро другима. Најзначајнији политички представник у јачању руско-српских односа јесте предсједник Додик.

Од времена кад се Додик окренуо Русији, САД га са мањим или већим интензитетом руше. То су радиле преко политичара из других странака, па и неких из СНСД-а, НВО сектора, чак и усмјеравањем судских процеса. Био је покушај да се унесе сукоб између садашњег предсједника Србије господина Вучића и Додика, међутим због одговорности обојице и Додикове велике политичке снаге у Србији, до тога није дошло. Није вриједило, Додик је излазио јачи.

За очекивати је да предсједника Додика, послије избора 2018. године неће нико моћи уцјењивати, као што се то дешавало прије, да мањи коалициони партнери добијају несразмјерно броју гласова велики „колач власти“.

Уколико се предсједник Додик кандидује за члана Предсједништва БиХ из Републике Српске, што је реално, он ће са лакоћом побиједити ко год да су му противкандидати. Чак неки који су против њега гласаће за њега  у смислу „ај сад доказуј се у Сарајеву“ надајући се да ће упасти  у неку „сарајевску“ замку. Због опозиције која је нејединствена, без стратегије и идеја (кампања ће им се водити  од једне крајности „боље било ко него он“ до друге „и да је најбољи доста га је“, мислећи на Додика) и могућности да ће опозиција имати више кандидата за предсједника Републике Српске, а са друге стране због вјештине и храбрости Додика, велика је вјероватноћа да ће  побиједити његов кандидат за предсједника Српске.

Додику може више главобоље од опозиције изазвати бивши члан предсједништва БиХ Небојша Радмановић. У том смислу  најбоље за обојицу јесте постизање договора. Уколико га не буде, губитник је Радмановић, јер нема снагу да пресудно утиче на изборе, тим прије што се може бавити проблемима његових најближих сарадника, који се у назнакама, као могућност, јављају у медијима.

Што се тиче односа снага у Народној скупштини Републике Српске, послије избора 2018, обезбјеђивања скупштинске већине и владе, ту без икакве сумње главну ријеч ће имати СНСД и Милорад Додик. С обзиром да су на Балкану у току избора доминантне националне теме, па чак и једна врста емотивног односа према политичарима, затим љубав грађана Српске према Русији и Русима као и могућност да у току ове године неко од црквених или државних званичника Русије посјети Бања Луку, онда је предвиђање да ће кандидати предсједника Додика за све три функције побиједити, изузетино реално.

Имајући у виду такву реалност, неке службе могу посегнути најрадикалнијим мјерама и угрозити живот предсједнику Додику, а у медијима  покушати пребацити кривицу на Русију, због блискости неких људи са Русијом, а из Додиковог окружења.

И на крају сваки текст завршавам:

Побиједимо кризу радом, радујмо се и радимо.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here