ФОТО Српски изрод “владика“ (бискуп) Григорије на римокатоличкој миси на дан Светог Јована Крститеља

2
1825

Пише: Небојша Вукановић

Умјесто да на Светог Јована Крститеља служи литургију у неком од древних херцеговачких манастира, што су радили сви православни епископи до сада, недостојни бискуп Григорије издао је и продао своју вјеру за вечеру, и са дубровачким бискупом Узинићем служио мису у дубровачкој катедрали Велике Госпе!? Поред бискупа Григорија, на екуменској миси у дубровачкој катедрали били су и његов секретар Мирослав Бошковић, те свештеници дубровачке парохије Владан Перишић и Стево Ковачевић, који је недавно служио помен усташама на острву Дакса поред Дубровника.

Пуно је симболике у служењу мисе баш на Светог Јована Крститеља и Претечу, који је крстио Исуса Христа на ријеци Јордану. Очито да недостојни издајник вјере православне новим служењем заједничке мисе са бискупом Узинићем жели да симболично покаже јавно унијаћење православних Херцеговаца и њихово превођење у католичанство. Одавно је познато да је недостојни Григорије слуга папе и Ватикана, и да је његов задатак да постепено отуђи Херцеговце од вјере прађедовске и преведе их у Унију на поклоњење римском папи, али начин и брзина на који то ради задивила је његове менторе и налогодавце.

Григорије и његови недостојни свештеници нису на себи имали митру, камилавку, жезло, омофор, сакос и остала обиљежја православних свештеника који служе свету литургију, док је са друге стране бискуп Узинић остао вјеран традиционалној бискупској одјећи и носио црну мантију са љубичастим појасем (зингулум) и бискупском капицом (пилеоусом) на глави. Мису су пратили музичари са гитаром и другим инструментима, што никако није својствено православним молитвама и храмовима.

Свети Јован је био Претеча Господњи, док је херцеговачки бискуп Григорије претеча новотарија и екуменског процеса покатоличавања православних Херцеговаца. Служење мисе у дубровачкој катедрали на Светог Јована, као и недавно служење помена убијеним усташама на острву Дакса, представљају јерес и велика издаја вјере и нације, каква до сада није виђена на овим просторима од неког православног свештеника и епископа. Вријеме је да напокон неко у Српској православној цркви реагује, чује апеле и вапаје и заштити Херцеговину и православне вјернике од погубних последица и потеза недостојног Григорија, који својим непримјереним и неконвенционалним понашање, облачењем и кршењем канона наноси велику штету угледу наше Цркве у народу.

Херцеговини није потребан недостојни бискуп среброљубац, издајник вјере са хостијом који ће служити мисе и православне Србе након вјекова великог страдања тихо преводити у католичанство и под скуте римском папи. Нама је у овим туробним времена потребан скромни и смерни владика подвижник, истински вјерник и духовник који ће дијелити судбину народа, користити свој углед и положај за заштиту обесправљених и сиротиње, и помоћи народу да лакше преброди сва искушења и пошасти кроз које пролазимо. Зато још једном аплеујемо на Свети Синод, патријарха и све владике наше Цркве да што хитније истраже сва дешавања у Захумско-херцеговачкој епархији, рашчине недостојног Григорија и са благословом Духа Светога устоличе новог владику који ће нас вратити на прави пут истинске вјере и моралног препорода народа.

2 КОМЕНТАРА

  1. Може ли се провјерити да ли је Григорије прије пар година заложио неке цркве и манастире као хипотеку за вишемилионске кредите?

  2. Грци (и Срби) су, понегдје, као већинско становништво, насељавали далматинске градове (нарочито Дубровачку републику), острва и Истру, и били су граничари Млетачке Републике и кичма млетачке морнарице. Када је Старчевић у свој програм унио обавезу о истребљењу „грко источњака“ мислио је на Србе. Грци су већ били прогнани из Далмације и Истре. Грчки – српски дух, то јест православље, хрватски интелектуалци описивали су као примитиван, православну религију као паганску, а њене вјернике као масу која „не заслужује дио слободног неба у европској цивилизацију“. Изгон Грка православаца из Хрватске завршен је до 19. вијека, и тако је припремљен изгон и геноцид над Србима у 20. вијеку. Тек толико да се подсјетимо, а о владици Глигорију и његовој достојности, или о „његовим грешкам“, нека оцјењује синод СПЦ, чији је великодостојник.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here