КАПИТУЛАЦИЈА Албански у Македонији званични језик, против предсједник државе

0
69
  • Улази као службени у све државне институције, јавна предузећа, комисије, агенције
  • У Тирани су, наравно, више него задовољни. Председник владе у Тирани Еди Рама не крије: „Подизање албанског у Македонији на ниво званичног језика је историјско достигнуће за Албанце. То је корак који демократизује и јача саму Македонију“
  • Грчка православна црква о свом зазирању од нагодбе са Македонијом обавестила и премијера Алексиса Ципраса: „Грчка црква речју свештенства и народа од давних времена сведочила је о грчком карактеру Македоније, стога не можемо прихватити доделу појма „Македонија“ или изведених речи као компоненте у имену друге државе, која ће имати утицај у име раскошне самопрокломоване цркве „Македоније“. Очекујемо да одговорна грчка влада, која руководи овим питањем разуме забринутост цркве, што је забринутост космополитског хеленизма”

СОБРАЊЕ Македоније усвојило је Закон о употреби језика, према којем ће у македонским државним органима и институцијама званичан језик, поред македонског, бити и албански.

         Ово ће увести албански као службени језик у све државне институције, јавна предузећа, агенције, комисије, дирекције и друга правна лица са јавним овлашћењима.

         За тај закон гласало је 69 од укупно 120 посланика македонске скупштине, пренела је новинска агенција МИА.

Гласању није присуствовала опозициона партија ВМРО-ДПМНЕ, јер закон сматра „неуставним и дискриминишућим за македонски језик, као и језике других националних заједница”.

         Председник Македоније Ђорђе Иванов такође је против тог закона, јер сматра да он представља претњу по унитарни карактер земље и да крши њен устав.

Током скупштинске расправе, посланици владајуће већине истакли су да је закон део европског пута Македоније и да ни на који начин не крши Устав нити унитарни карактер земље.

         У Тирани су, наравно, више него задовољни.

         „Подизање албанског у Македонији на ниво званичног језика је историјско достигнуће за Албанце. То је корак који демократизује и јача саму Македонију“ – оценио је председник владе у Тирани Еди Рама.

Шиптарско уздизање у Македонији временски се подударило са уласком у финиш преговора Атине и Скопља о имену Македоније. То је утолико значајније што сам финиш може бити буран.

         Неколико организација из Солуна се противи било каквој употреби речи Македонија у имену северног суседа.

         Синод Грчке православне цркве заступа исти став, што је изазвало реаговања државних институција. Овој опцији прикључила се у великом броју и грчка дијаспора, углавном она која живи преко Атлантика.

Отуда инсистирање власти да у овој завршној фази све у вези са разговорима буде дискретно и далеко од радозналих новинара.

         Зато је и данашњи састанак министара спољних послова, Никоса Коцијаса и Николе Димитрова, одржан на непознатој локацији.

         Грчка православна црква, која се противи употреби речи Македонија у било ком облику у имену Македоније, очекује да влада, која предводи разговоре о спору са именом, разуме забринутост Цркве.

Неименовани званичник грчке владе изјавио је за атински дневник Катимерини да се Црква меша у дипломатска питања земље, а не дозвољава да се држава меша у питања Цркве.

         У тексту под насловом „Отворени фронт са црквом због имена”, Катимерини се обрушио на став Цркве питањима и констатацијама: Да ли је црквено руководство одлучило да се прикључи неонацистичком покрету Златна зора, да ли је Црква одлучила да отворено омета политику земље, чиме је, како сматрају, прешла границу своје надлежности и да ли би можда требало питати Цркву какво би име њој одговарало?

    Грчка црква је, иначе, о свом ставу обавестила и премијера Алексиса Ципраса у којем се, између осталог, каже:

         „Грчка црква речју свештенства и народа од давних времена сведочила је о грчком карактеру Македоније, стога не можемо прихватити доделу појма „Македонија“ или изведених речи као компоненте у имену друге државе, која ће имати утицај у име раскошне самопрокломоване цркве „Македоније“. Очекујемо да одговорна грчка влада, која руководи овим питањем разуме забринутост цркве, што је забринутост космополитског хеленизма”.

Факти

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here