ФОТО Готовуша – симбол опстанка Срба на Космету

1
530
Симбол Готовуше - крст висок шест метара

Између брда и долина прошараних ријекама и потоцима, шумама и ливадама, протеже се шарпланинска варошица Готовуша са 1300 становника српске националности. Налази се у саставу општине Штрпце, на југу српске Аутономне покрајине Косово и Метохија, на североисточним падинама Шар-планине, са обје стране горњег тока ријеке Лепенац и Готовушке ријеке. Насеље је добило име по готовим, разрађеним пољима на која су дошли преци садашњих становника Готовуше.

У писаним документима, Готовуша се први пут помиње 1331. године у једној од повеља српског цара Душана Силног. Као и цијела средњовјековна Србија и Готовуша највећи процват доживљава управо за вријеме цара Душана, када је кроз насеље пролазио каравански пут који је повезивао царске градове Призрен и Скопље.

Тим путем је пролазио велики број трговаца који су трговали са Готовушанима. Трговци су продавали усољену морску рибу и маслиново уље, а заузврат су добијали вино и винову лозу која је била веома заступљена у том крају. Српски средњовјековни владари имали су своје посједе у Готовуши, о чему најбоље свједоче народне пјесме и сачувана имена неких предјела као што су “Цареве ливаде“ и „Царева глава“.

У Готовуши постоје и двије цркве, из 14-ог и 16-ог вијека: Црква Пресвете Богородице и црква Светог Спаса на чијим зидовима су најљепше и најочуваније фреске у Сиринићкој жупи. Цркве су од изузетног значаја и под заштитом су Републичког завода за културу Србије као вриједно културно-историјско наслеђе. По народном предању, у Готовуши су неко вријеме биле чуване мошти српског цара Уроша Нејаког, али су касније пренесене у манастир Јазак на Фрушкој гори.

Готовуша није потпала под турску власт одмах послије Косовске битке. То се десило тек 66 година касније, када је извршен и попис становништва. У опширном катастарском попису 1455. године, Готовуша се биљежи као област Вука Бранковића. Према том попису, Готовуша је имала 79 домаћинстава која су била задужена да на име пореза измире 6.014 акчи и плаћају ушур на приход од винограда – 30 чабара вина.

Живот Срба под турском влашћу био је веома тежак, па се велики број људи одселио према центалној Србији и Аустроугарској, у сеоби под вођством српског Патријарха Арсенија Трећег Чарнојевића, али су Готовушани, и поред тога, успјели да у вишевјековном ропству сачувају од заборава српску вјеру, своја вјековна огњишта и народне обичаје.

Српска војска је ослободила Готовушу од турског ропства 13. октобра 1912. године. Побједу српске војске и ослобођење су огласила црквена звона на готовушким црквама, позивајући народ на окупљање и проповједи. Српској војсци су приређени свечани дочек и славље које је трајало неколико дана. Петовјековни турски јарам је збачен и највећи сан је остварен: Косово се поново нашло у саставу Србије!

На узвишењу Чука налази се симбол и заштитни знак Готовуше – крст висок шест метара. По народном вјеровању, у давна времена у селу су се рађала здрава дјеца која су се касније разболијевала. Мјештани су због тога тражили савјет од локалног свештеника и он им је савјетовао да упрегну два вола близанца која ће вући плуг, да на мјесту гдје буду заорали ту и заврше круг, да изору бразду око цијелог цела и да у центру круга направе крст. Мјештани су тако урадили и направили крст од камена који су довлачили из ријеке. Тако је крст сачувао Готовушу и дјецу у њој.

Крст данас представља симбол и заштитни знак Готовуше који посјећује велики број људи из свих крајева Србије и свијета. Зачетник и најзаслужнији човјек за развој туризма на Шар-планини био је Стојко Добросављевић из Готовуше и по њему први туристички објекат на Шар-планини носи име „Стојкова кућа“.

Околина Готовуше обилује изузетним природним љепотама. Одмах изнад мјеста су обронци и врхови Шар-планине. На југоисточној страни су: врх Љуботен висок 2498 метара, Црни врх, Гавраник, Главе, Кокошиње, Жељкина вода и излетиште “Бела вода”.

У Готовуши се одржава и низ фолклорних манифестација и народних обичаја који се чувају од заборава: Маскенбал „Вучари“, који се одржава на празник Бијеле покладе, Процка, Мавање кумбара, Лазарице и Велигдан.

Одмах после Другог свјетског рата саграђен је Дом културе у којем се организују разне културно-умјетничке манифестације. Чувари народне традиције Готовуше су КУД „Младост“ и Певачка група, који проносе славу Готовуше и Србије широм свијета, са низом награда освојеним на разним такмичењима.

Готовуша је данас модерна шарпланинска варошица која представља симбол опстанка Срба на својим вјековним огњиштима на Косову и Метохији.

Црква Светог Спаса

Црква Светог Спаса
КУД “Младост“
Црква Пресвете Богородице
Хор у Готовуши
“Лазарице“

1 КОМЕНТАР

  1. Један познаник ми каже, као добар и искусан скијаш, да терену и стазама на Шари нема премца у целој Србији. Али, на жалост, нема доброг смештаја, па више не иде тамо, већ у Француску.
    Ето, и ту је држава Србија оманула, а могла је на време да направи туристичку српску тврђаву тамо.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here