ЕКУМЕНИЗАМ, МЕТАСТАЗА, ЛУДИЛО Погледајте како срамотни српски “свештеник“ Милан Радуловић велича Ислам

1
1218

Иако архијереји Српске цркве, као змија ноге, крију духовну блуд у који су запале поједине Епархије цркве коју је основао Свети Сава, свакога дана смо свједоци лудила које нам се као нацији и православним вјерницима дешава. Након што владике Српске православне цркве саслужују са муфтијама и бискупима, природно је, признаћете, да свештеници, по угледу на хијерархјски надређене наставе да “воле цијели свијет“. Иако је Христос, по сопственом казивању, дошао да “донесе мач“ и раздвоји све што се раздвојити може, неки српски свештеници правдају и љубе оне који су нас пола миленијума убијали, пљачкали, силовали, клали, набијали на колчеве. Углавном, гдје сте српски архијереји? Вас, који би требали бити духовни наследници на трону Светога Саве – портал УЈЕДИЊЕЊЕ позива да се изјасните поводом бруке која се може читати у наредним редовима. Пред Вама је богохуљење Милана Радуловића, православног свештеника и професора (!!!) исламске философије на Универзитету “Онтарио“. Ко је твој владика, Радуловићу? Ко је теби дао благослов да хулиш на Свету Тројицу? Преносимо твоју и бруку оних који те “одржавају“ у чину свештеника – интегрално. Срам Вас, бре, било!

Аутор: Милан Радуловић, православни свештеник и професор исламске филозофије на Универзитету Онтарио / Извор: bosnjaci.net

Ислам је вјера истине, правде и мира, и на ово посебан акценат стављамо због тога што све остале (не)вјере, идеологије или правци размишљања у себи садрже доста неистина и лажи, доста неправде и насиља, и извори су деструкције и немира! Ислам је јединствени начин и програм који је једино исправан и тачан и једино користан по човјека и све аспекте његова живота. Ислам је, код Бога, једино призната вјера, једина исправна идеологија размишљања и живота, као и програм рада којег је Аллах џ.ш., прописао Својим створењима на Земљи – инсанима и џиннима! Ислам је био, сада је и биће – вјера истине, правде и мира како на пољу човјечије душе, тако и на пољу човјечијег тијела као и ужег и ширег окружења!

Да је ислам овакав какав тврдимо да је, то морамо поткријепити доказима, од којих су најбитнији следећи:

1. Ислам је скуп прописа и закона које нам подари Свезнајући, Онај који је о свему потанко обавијештен, Онај који је мудар и Онај који је Свемогућ!
Онај који све зна и у све је упућен – а такав је само Аллах џ.ш., једино је Он у стању да нам пропише овако величанствену, чисту и прецизну вјеру! Онај који је у стању чинити све а уједно је и мудар – само је Он у стању да нам пропише Закон и Устав који ће важити за свако мјесто и вријеме, и који ће одговарати свакој нацији и племену!
Само је Аллах џ.ш., тај који је у стању да нам пропише животна правила, пуна правде и инсафа, која одговарају сваком мјесту и времену:
„Ово је Књига коју смо ти објавили, како би извео људе, уз дозволу њихова Господара, из тмина на свјетло, на пут Величанственог и Хваљеног!“ (Ибрахим, 2.)

Зар Онај који је свезнајући и који је у све упућен, – не зна и не познаје халове и душе и стања робова Својих које је руком Својом створио, и зар Он да не зна шта је то што људима одговара, и шта је то што људима штети и не одговара?

„Зар да не зна Онај који ствара, а обазрив је према свему и о свему је потанко обавијештен!“ (ел-Мулк, 67.)
Зар ће Онај који је Свемогући и који је Најмудрији, прописати вјеру која је пуна сумњи и нестабилна или ће прописати законе који су крњави и мањкави – који неће одговарати људским душама и тијелима, и који неће одговарати животу људи било којег мјеста или времена?
„Теби се Кур’ан доставља од стране Мудрог и Свезнајућег!“ (ел-Нахл, 60.)

Нормално је дакле да ће лијепим животом живјети особа која поштује, практикује и слиједи упуте, законе и прописе Онога који је Мудрији од свих мудраца и Онога који је Знавенији од свих зналаца! Аллах џ.ш., каже:
„Ко буде добра дјела чинио, био он мушко или женско, а вјерник је – даћемо му да проживи добар живот!“ (ел-Нахл, 97.)

Када се каже добар живот мисли се на срећан живот! Велики број људи је побркао лончиће па су умислили и себе су убиједили у то да су физичка задовољства тијела – срећа!? Да је добро јести, добро спавати, добро се обући, добру кућу и превозно средство имати – срећа!?

Истина је супротна! Осјећај среће је везан за душу а не за желудац и наше тијело! Колико је оних који имају добро да једу, који имају новца, који имају кућа и кола – али који су без среће, без рахатлука, без мира и без берићета! Због чега? Због тога што душу своју нису нахранили њеном храном, због тога што им је душа на издисају, јер је изгладњела и сморена! Чиме се храни људска душа, како би она била срећна? Људска душа се храни Кур’аном, шехадетом и иманом, абдестом и намазом, зикром и тесбихом, џамијом и џематом, и осталим добрим дјелима… Тек на овај начин душа бива срећном па макар и не имала добро јести, добро се облачити, у доброј кући становати итд.!

Сходно наведеноме можемо примјетити љепоту универзалног склада између Аллаховог џ.ш., шери’ата – закона и устава, и Његових универзалних свемирско-васионских закона и између природе и нутрине самог човјека; како је све то на тај начин складно!

Онај који ствара створења је најпречи и да им пропише законе и прописе по којима ће се управљати како би нормално функционисали! Лоше је и није мудро да неко направи одређену машину а да уз њу не достави упутства и правила о њеном одржавању и управљању. Исти је случај и са човјеком којег је Аллах џ.ш., створио – дата су му упутства о томе како ће одржавати себе у нормали како би нормално функционисао у своме животу!

„Реци: Објавио га је Онај који познаје тајне небеса и Земље…!“ (ел-Фуркан, 25.)

2. Да је ислам вјера истине, правде и мира то нам потврђују и искази и свједочанства учених и паметних људи кроз стољећа који су са свих аспеката и начина прилазили Божијој објави указујући нам на љепоту суштине Аллахових прописа, на сјај кур’анских закона, као и на тајну сржи ибадета – робовања и обожавања Аллаха џ.ш.!

Ко буде пришао исламским прописима чисто разумски и интелектуално – наћи ће у ‘акиди и исламском вјеровању праву јасноћу и бистрину без икакве помућености; исламски приступ монотеизму, кроз тевхид и шехадет зацијељује сваку рану, испуњава прса и разум оставља без коментара!

Ко буде дубље промишљао о ибадетима, – примјетиће да се у намазу, посту, зекату и садаки, чувању части како своје тако и туђе, и клоњењу од харама крију велике тајне као и високи циљеви прочишћења и просвијетљења душе, уз шта јача и оздрављује и само тијело, а добра дјела су сама последица свега тога!

Ко буде само на тренутак размислио о исламским правилима наследства остаће запањен њиховом величином и прецизношћу расподјеле заоставштине и иметка, примјећујући прави склад између тога и потреба људи за иметком на овоме свијету. Дјеца и родитељи су најближи једно другоме па је и због тога најпрече да једни друге наслијеђују. Ако умрла особа остави за собом евлад и дјецу – дио наследства његових родитеља и жене се одмах умањује, што они пуног срца и прихватају, јер су опет унучад као и своја дјеца итд..

Величина ислама се огледа и у томе колико он инсистира на међусобном потпомагању, социјалним програмима, међусобном опраштању, спајању родбинских веза, каквоћи брачног односа, чињењу добрих дјела уз нужност обазривости и рјешавања локалних и глобалних проблема.
Ислам поклања велику пажњу успостави лијепог понашања и ахлака, због тога што једно друштво и једна заједница пропада онога момента када међу њима лош ахлак и лоше понашање узме маха! Мухаммед с.а.w.с., је рекао:
„Послат сам како бих усавршио племенит ахлак и понашање код људи!“ (Бухарија у Едебул-Муфреду, 273.)

Ислам сузбија сваки вид охолости и уздизања над другим људима, сузбија умишљеност и презирање осталих, сузбија оговарање и преношење туђих ријечи, сузбија лажи и клевете, сузбија потворе и сваку врсту фитни и смутњи.

Ислам инсистира на томе да једно друштво мора предводити правда и повјерење у сваком погледу, што се да јасно примјетити кад год се осврнемо на исламске прописе како наредбе тако и забране. Ислам тражи правду у односима међу људима, небитно је ли мушко или женско у питању, је ли Арап или неарап у питању, је ли бијели или црни човјек у питању, је ли богати или сиромашни човјек у питању, је ли угледни или неугледни у питању!

Ислам нам указује на то да једина разлика коју Аллах џ.ш., прави међу људима – таквалук и богобојазност: „О људи, Ми смо вас створили од једног мушкарца и од једне жене, и на нације и племена смо вас подијелили како би се међусобно зближавали и упознавали; најчаснији од вас је онај који је према Аллаху најбогобојазнији!“ (ел-Хуџурат, 13.)

Посланик с.а.w.с., је рекао: „Аллах џ.ш., не гледа у ваша лица нити у ваша тијела, већ гледа у ваша срца и у ваша дјела!“ (Муслим)

Ислам је учинио то да сви они који га прихвате бивају и постају једним умметом, и једним народом, којег више не може цијепати и раздирати ситни национализам или припадност одређеном племену или припадност одређеној политичкој школи размишљања или странки. Ислам је јача веза него ли све те разлике које међу људима постоје!

Аллах џ.ш., каже: „Овај ваш уммет је један и јединствен уммет, а Ја сам ваш Господар, па Ме се због тога и бој’те!“ (ел-Му’минун, 52.)

Дакле, интерес џемата муслимана и исламске заједнице је пречи него ли интерес нације или интерес племена или интерес одређене политике или интерес одређене странке или партије! Интерес ислама и муслимана је пречи и изнад је свега – небитно које су нације или племена!

3. Трећи разлог који нам потврђује то да је ислам вјера истине и правде и мира јесте стање благодарности, љепоте и безбједности којег су уживали муслимани све док су се држали ислама!
Док су се муслимани држали ислама – њихови владари су правилно и праведно владали међу њима што је ширило правду на све стране. Муслимани су вољели своје претпостављене док су били такви, били су им покорни и дове су Аллаху џ.ш., упућивали за њих. У таквој атмосфери јаки помаже слабог, а богати сиромашног!

Коју год земљу су муслимани ослободили са њима је дошла безбједност и рахатлук, чистоћа и хамами, путеви и болнице и школе… Криминал, алкохол, блуд, крађе и убиства су максимално истријебљени били! Та правичност и правда је проузроковала то да је маса људи, раних нација и племена, пригрлила и прихватила ислам, а врло је познато то да ислам није ширен мачом и огњем као што је био случај са хришћанством који је готово свугдје у свијету ширен мачем и огњем. Ко се није хтио покрстити био је убијен, што никада није био случај са исламом! Не треба се човјек силити на то да би он схватио да је један једнако један (теwхид), али да би се човјек убиједио у то да је један једнако три (тројство), ту се морамо послужити и мачом и огњем да би то постигли!

Ислам је једина вјера која је пропраћена оваквим порукама: „Вјерници су браћа!“ (ајет); „Најчаснији од вас је онај који је најбогобојазнији!“ (ајет); „Аллахови робови, будите браћа!“ (хадис).

Људи који су одани исламу, баве се исламом, позивају исламу, – морају бити јединствени и заједно, и морају се међусобно потпомагат, у најмању руку се не смију међусобно одмагат – када један дио таквог тијела оболи, треба му се остали дио тијела одазвати са температуром и грозницом!

Посланик с.а.w.с., је рекао: „Вјерник је за вјерника попут неке грађевине, која се сама на себе ослања!“ (Муслим)

Асхаби Аллаховог Посланика с.а.w.с., су људи који су најбоље преточили искреност у дјело, остављајући нам бројне примјере чојства и јунаштва којима се морају подучити све наредне генерације ислама.

4. Да је ислам вјера истине, правде и мира – можемо примјетити и преко тога како они људи који читавог живота лажу, који су зулумћари и насилници и који су противници сваког селамета и мира непрестано ударају на ислам и муслимане!

Често пута се прави пут и истина може пронаћи и на тај начин што ћемо кренути супротно од пута невјерника и грешника. Ако су они ти који су залутали са правога пута, а јесу, ми ћемо пронаћи прави пут тако што ћемо се вратити уназад са њихове трасе и стазе. Оно што невјернику и грешнику на бази вјере смета ту притисни и не бој се. Прави пут је разликовати се и контрирати невјерницима и грешницима – што је правило које нам, кроз бројне ајете и хадисе, потврђује шејхул-ислам Ибну Тејмијје рхм.!

Ислам је читав истина и правда, како у својим коријенима тако и у својим гранама, великим или малим, од коријена Ла Илахе Иллаллах па све до уклањања препрека са пута која је најнижа грана имана!
У Исламу нема ничег тешког нити нејасног нити сумњивог. Сваки исламски пропис је лахкота, одмор, јасноћа и логичност! У практиковању ислама и исламских прописа је сваки хајр и берићет, свака срећа и мир и задовољство.

Аллах џ.ш., каже: „У исламу вам ништа тешко није прописано!“ (ел-Хиџр, 78.) На другом мјесту Аллах џ.ш., каже: „Аллах жели да вам олакша а не да потешкоће имате!“ (ел-Бекара, 185.)
Људи који нису на шехадету и тевхиду, – тегобним животом живе, и у душама својим носе растројство. Људи који не клањају намаз и не посте мјесец Рамазана – сами себи отежавају и сами себе пате! Друштво које не зна за зекат и не зна за садаку је друштво које губи берићет у свему што има! Око које није гледало у Аллахову џ.ш., кућу, бејтуллах, и величанствени скуп хаџија на Арефату – то око још ништа видјело није!

Због свега наведеног је ислам вјера истине, правде и селамета и мира, па ко хоће све наведено нека се чврсто прихвати ислама: „Једина призната вјера код Бога је ислам!“ (Кур’ан)

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here