Моја Отаџбина је Србија и Црна Гора

1
437
Моји спортови су тиши, озбиљнији и траже више вјештине, а то су роњење, једрење и лов. То су чудни спортови за данашње генерације”

Српски глумац Вук Костић недавно се вратио на мале екране са другом сезоном крими серије “Убице мог оца”, а како каже, и сам је погледао прву епизоду која му се веома допала.

“Играо сам представу у понедјељак, па сам је гледао у репризном термину и супер је, баш ми се свиђа”, прича за “Вијести” Костић и додаје да нема проблем попут неких колега који не воле да гледају себе на екрану.

“Није ми проблем, нити ми је чудно. Иза себе имам 40 филмова и гледао сам пуно пута себе у филмовима и серијама”, одговара он, а потом објашњава да пројекте у којима глуми ипак не доживљава као публика.

“Зато што се сјећам сваког снимања кадра, шта сам јео тада, да ли је било много вруће… па не могу да се уживим у радњу, али сам сигуран да је ова серија врхунска. То сам знао и док смо је снимали”, тврди глумац, којем није било тешко да се врати у кожу свог јунака, инспектора Александра Јаковљевића, који покушава да пронађе убице свог оца, како то говори и сам назив серије.

“Није ни у првој сезони било тешко уживјети се у лик, али дефинитивно ми је пријало да се вратим тој улози и веома опуштено. То је као са представом коју си већ играо, па знаш како све то иде”, објашњава он.

С обзиром на то да су многи медији у Србији најавили да друга сезона носи више акције, Костић је био расположен да одговори и на питање да ли је за њега то значило снимање захтјевнијих сцена и напорнији рад на сету.

“Није било напорно, јер ја то волим да радим. Сан сваког дјечака је да игра Јаковљевића, да се јури са колима и да пуца маневарски ћорцима, не наравно правим мецима”, сматра он, а затим открива како се припремао за лик инспектора.

“Имам, богу хвала, доста другара који су из тих безбједоносних структура, имао сам и стрица који је био инспектор у полицији. Тако да сам све то све већ знао и прије почетка снимања”, тврди глумац.

Иако каже да је остварење дјечачког сна да глуми полицијског инспектора, Костић ипак открива да не би могао да се бави том професијом у стварном животу.

“Не. Не вјерујем. То је веома стресно. Не бих могао да гледам све те страхоте свакога дана. Мислим да ми то не би пријало. Нисам човјек који би могао да гледа криминал. Једино бих могао, ако се ради са оружјем, да будем војник, јер он брани своју земљу, а ово је нешто друго”, констатује Костић, чији је лик заљубљен у колегиницу форензичарку, а коју игра Нина Јанковић.

На питање да ли би могао да ради као форензичар, Костић одговара да се ни ту не би пронашао.

“Никако! Ја се тим људима дивим, јер да би се бавио тиме мораш имати посебну етику и стомак, да би могао да се сусрећеш са таквим страшним стварима. То је за мене ноћна мора, коју не бих волио ниједном да сањам”, истиче глумац, свјестан “да и тај посао неко мора да ради”.

“Ти људи пуно помажу, јер је форензика веома узнапредовала и невиђено је колико та област помаже полицији. Сада могу да пронађу човјека уз помоћ бриса, опушка цигарете и то је веома важно и вриједно и њима свака част”, поручује он.

У међувремену, глумац је снимио и филм и серију “Месо” у којој игра са Игором Ђорђевићем, Николом Пејаковићем, Маријом Пикић и другима.

“Ту играм потпуно супротни лик, разбојника, ђубре”, уз смијех појашњава Костић који се слаже да је управо та могућност играња различитих ликова највећа чар глумачког посла.

“Једног дана си принц, другог краљ па онда лопов и стално мијењаш. То је највећа драж”, истиче он, а затим издваја највећи глумачки изазов у каријери.

“Сигурно ‘Велика драма’ Синише Ковачевића коју играм у Народном позоришту у Београду већ 17 година. То ми је било најчаробније”, рекао је Костић о представи у којој игра главни лик, Милорада Вучића.

Ова представа прати црногорску породицу која насељава област Војводине послије Другог свјетског рата, а српски глумац тумачи лик Црногорца. Иако фиктивни Црногорац, Костић често долази у Црну Гору код својих кумова и пријатеља, а то се како каже, неће промијенити.

“Долазим сигурно једном или два пута мјесечно, без обзира на то да ли је зима или љето. Црну Гору сматрам својом земљом, односно моја земља је и даље Србија и Црна Гора”, поручио је он.

У фудбалу из љубави према ОФК Београд

Костић је недавно постао један од потпредсједника скупштине ОФК Београд, што је, наводи учинио из љубави према клубу, а не због тога што жели да буде “фудбалски функционер”.

“Тај клуб је пао много ниско у српској лиги, није чак ни у другој и ја сам ту чисто из романтичарских идеја, немам ни плату”, каже он и истиче да је велики навијач овог клуба, те да је ту љубав наслиједио од оца (Михајла Пљаке Костића).

“У фудбал се нарочито и не разумијем, да будем искрен, осим трчања. Играм га са кумовима и другарима, чисто да им правим друштво. Као и сва нормална дјеца играо сам фудбал када сам био мали, али нисам нешто превише опчињен тим спортом”, тврди Костић, који је познат по другим спортским активностима.

“Моји спортови су много тиши, озбиљнији и траже више вјештине. Нема пуно људи који могу да ти пренесу интересовање за спортове којима се ја бавим, а то су роњење, једрење и лов. То су чудни спортови за данашње генерације”, казао је он.

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here