Миличковић: Дајем 20.000 евра ономе ко докаже да је Изборни закон сагласан Уставу Црне Горе

0
208

Василије Миличковић, који је недавно најавио кандидатуру на предсједничким изборима, понудио је 20 хиљада евра како је казао, најкомпетентнијим људима у Црној Гори, који би јавно негирали његову тврдњу да Изборни закон није усклађен са Уставом Црне Горе у дијелу који се односи на непосредно гласање.

Миличковић је оцијенио да Изборни закон није усклађен са Уставом Црне Горе, наводећи да је тај акт „гробница црногорских грађана“.

Он је илустровао фиктивну изборну листу Демократске партије социјалиста за парламентарне изборе 2018. године у циљу појашњења непосредног система гласања.

„Ова листа је састављена од стране предсједника партије Мила Ђукановића, и он је уједно и носилац листе. Редослед на листи је следећи – првих 16 добро познатих људи. Међутим, на овој листи имамо и троје нових лица – на броју 79 је Никола Тесла, на броју 80 Алберт Ајнштајн, а на 81. мјесту је Василије Миличковић“, навео је он и додао да су резултати избора показали да је Мило Ђукановић добио као носилац листе 30 хиљада гласова, Алберт Ајнштајн 100 хиљада, Никола Тесла 100 хиљада, и да је он добио један глас који је, како је навео, дао сам себи.

„Ово је доказ да су Никола Тесла и Алберт Ајнштајн углавном донијели све гласове ДПС-у, али по садашњем нашем изборном закону, они неће ући у парламент. Дакле, воља народа апсолутно не долази у обзир. Члан 2 Устава је такође повријеђен потпуно, њих двојица не улазе у парламент, ни Влада ни Скупштина нису састављене вољом народа“, рекао је Миличковић.

Према његовим ријечима, у овом случају, првих 16 људи са листе на изборима нису добили нити један глас, „а ушли су у парламент, неки и у Владу“.

„Ово сликовито говори колико је ригидан Изборни закон и колико одудара од основних начела Устава Црне Горе, посебно члана 45. Желио бих да чујем од најкомпететнијих људи у Црној Гори да ме негирају да ово није тачно, па ћу бити слободан да им јавно понудим 20 хиљада евра. Нека изађу на јавну сцену и кажу да ово што ја говорим није тачно“, поручио је Миличковић.

Он је казао да има још седам дана да позове лидере свих опозицоних странака који у својим програмима имају понуду грађанима да ће ићи на отворене листе, „да ће ићи на листе гдје ће се сваки глас грађанина, његова воља чути, видјети и испоштовати“.

„Уједно бих понуду од 20 хиљада евра понудио шефици Мисије ОЕБСА-а у Црној Гори Мориз Довије да уколико ја не говорим истину каже да сам ја дезинформисао јавност“, закључио је Миличковић.

Независни одборник Скупштине општине Будва, Стеван Џаковић, прочитао је отворено писмо шефици Мисије ОЕБСА-а у Црној Гори Мориз Довије, у којем су је подсјетили да су јој се први пут мејлом обратили 28.јула ове године и да су добили одговор да је њихов допис примјен и прослијеђен.

„Госпођо Довије, јавно вам се обраћамо јер се до сад нисте удостојили да нас примите на разговор. Група бирача Грађанска акција је поменута на два мјеста у коначном Извјештају посматрачке мисије ОЕБС-а, и први смо држављани Црне Горе који смо тужили државу Европском суду правде у Стразбуру због немогућности да остваримо једно од основних људских права – бирачко право“, навео је Џаковић.

„Поред чињенице да сте намјерно или ненамјерно приликом навођења елемената бирачког права из члана 45 Устава Црне Горе на страни пет коначног Извјештаја посматрачке мисије ОЕБС-а заборавили да наведете елемент непосредности бирачког права, ви, као организација која се првенствено залаже за поштовање људских права, дужни сте црногорској јавности да дате тумачење термина непосредних избора“, истакао је Џаковић.

Он је, у писму, указао да је непосредност избора опште прихваћен принцип свих демократских држава и дефинисан тачком 5 Кодекса добре праксе у изборном законодавству.

„Због тога тражимо од вас да јавно, што је могуће прије, дате одговор црногорској јавности да ли и ви сматрате, као Уставни суд Црне Горе, да је право на непосредне изборе, право бирача да лично гласају, или ви сматрате да је то право бирача да директно бира свог представника у парламенту“, поручио је Џаковић.

Представник Групе грађана Грађанска акција, Божидар Вујичић, рекао је да је проблем што инстититуције којима се та група обратила – Уставни суд, Заштитник људских права и слобода, Радна група за разматрање препорука ОЕБС-а, право на непосредне изборе тумаче као, како је навео, право да се лично на бирачко мјесто гласа.

„То је поражавајуће и указује на то да све ове институције штите интересе партитократије и парламента који их је изабрао“, оцијенио је Вујичић.

Он је позвао шефицу Мисије ОЕБС-а да се изјасни и да тачно каже шта значи термин непосредни избори у изборном законодавству.

„Да ли то значи да бирач има право да лично оде на бирачко мјесто и гласа, тј да не може умјесто њега неко други да гласа, или то значи да бирач има право да непосредно, директно бира свога представника“, упитао је Вујичић.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here