Срби на окуп: Национално одговорни Срби неће учествовати у Вучићевом “унутрашњем дијалогу“

0
184

Привржени идеалу слободе, надахнути косовским Заветом, водећи рачуна о будућности нашег потомства и будућности Србије СНО “СРБИ НА ОКУП“ је одлучна да у овом историјски важном тренутку, када се отвара тзв. “унутрашњи дијалог“ о Косову и Метохији изнесе путем Саопштења, српској и међународној јавности, свој став по овом питању, пошто сматрамо да ће овај дијалог изузетно утицати како на будућност српског народа на Косову и Метохији, тако и на будућност целе Србије.

Имајући у виду да Косово и Метохија није само део српске територије, већ је оно и темељ српске историје, националног и државног идентитета, зато се у решавању питања Косова и Метохије морају узети у обзир и ове чињенице, што до сада није чинила ниједна власт од завршетка Другог светског рата.  У политичком процесу све одлуке везане за Косово и Метохију ишле су углавном на штету српског народа и државе Србије, тако да је коначно распарчавање српског бића и државе Србије, довршено НАТО агресијом 1999. године.

Међутим, и после ове агресије и успостављањем међународне мисије на Косову и Метохији ниједна власт у Београду, до данас, није на адекватан начин штитила државне и националне интересе на Косову и Метохији, већ је у целом процесу била пасивна, без идеје и иницијативе и врло често радила по налогу западних ментора на штету српског народа и државе Србије, а све ради очувања сопственог положаја и власти.

На све погрешне потезе и недостатке активног приступа о очувању српског народа и државе Србије на Косову и Метохији безуспешно смо, нажалост, све време указивали што и данас чинимо. Један од врло важних захтева СНО “СРБИ НА ОКУП“ властима у Београду био је да се територија Косова и Метохије прогласи под окупацијом, након једностраног проглашења независности 2008. године, јер је флагрантно прекршено међународно право и Резолуција 1244 СБ УН,  што наравно није прихваћено.

Након пристанка Београда да се процес одговорности и решавање питања Косова и Метохије практично из УН пребаци на ЕУ, као и успостављање “Бриселских преговора“, на шта смо се оштро супроставили и указивали на несагледиве последице по очување суверенитета и интегритета Републике Србије, оваквом одлуком тадашње власти, држава Србија је потпуно изгубила простор за политичко деловање о очувању Косова и Метохије као њеног неотуђивог дела. Један од задњих удараца на уставно – правни поредак државе Србије и Резолуцију 1244 СБ УН  био је и “Бриселски споразум“ који је потписан углавном на штету српског народа и државе Србије, а у корист заокруживања косовске независности.

Уступање  матичних и катастарских књига по овом споразуму из 2013. године као и интеграција полиције и судства, давање сагласности за добијање међународног позивног броја за Косово и Метохију, као и  подршка власти у Београду за учествовање Срба на свим изборима које организује тзв. Република Косово дају крајњи печат негирања уставно-правног поретка Републике Србије на територији Косова и Метохије. Управо сви ови поступци и одлуке који се реализују на основу “Бриселског споразума“, а којим се спроводи правно насиље имају за циљ да, корак по корак, легализују и легитимишу псеудо-правни поредак лажне државе Косово.  Међутим, и поред катастрофалних последица, како по српски народ на Косову и Метохији тако и државу Србију који је донео “Бриселски споразум“, медијском манипулацијом и спиновањем перманентно се ствара атмосфера у српској јавности како је власт у Београду постигла велике успехе у побољшању услова живота Срба у Покрајини својом мудром политиком, а уједно се са друге стране тврди да је Косово и Метохија практично изгубљено и да ту чињеницу треба прихватити као реалност.

Из свега наведеног видимо да је процес разградње и укидања и оно мало институција Републике Србије које су функционисале на Косову и Метохији  приведен крају, као и да је процес изградње институција квази „државе Косово“ скоро у потпуности успостављен супротно Уставу Републике Србије. Како би се цео процес довео до краја а све одлуке  “Бриселског споразума“ увеле у легални ток као и потписао  “Бриселски споразум 2“ односно споразум између Републике Србије и квази државе Косово, неоходно је променити Устав Републике Србије. Овај споразум би предвидео међусобно непризнавање као и забрану Републици Србији да спречи самопрокламовану Републику Косова да се учлани у све међународне организације, па самим тим и у УН. На овај начин, ова квази држава би постала држава пуног капацитета и међународно призната, а српска власт би имала покриће пред својим народом да ту државу није признала. Наравно, за овакав процес неопходно је постићи широки консензус свих релевантних политичких и друштвених чиниоца у Републици Србији, па из тих разлога, и уз подршку Запада власт у Београду организује тзв. “Унутрашњи дијалог“ о Косову и Метохији.

Да би цео процес ишао врло каналисано, а резултати дијалога се преточили у пројектоване оквире, све у циљу добијања широке подршке за вођење досадашње политике о Косову и Метохији,  садашња власт пре званичног почетка дијалога путем медија и свих расположивих ресурса за промовисање досадашње политике и својих ставова по питању Косова и Метохије излази у јавност практично са готовим решењем које дијалог треба само да потврди. У ставовима званичне власти искључује се свака могућност преиспитивања актуелне државне политике, оспоравање неког од потписаних споразума а једино што може и треба да се мења јесте “наш менталитет“, “наши митови“ и “наша очекивања“ као и да ће крајње решење за Косово и Метохију бити “болно“ што само по себи говори да је решење већ познато. Оваквим приступом и начином вођења “Унутрашњег дијалога“ јасно се показује да се он неће водити у најбољем националном интересу већ да ће он остати без правне гаранције, пошто  иницијатор  “Унутрашњег дијалога“ ниједног тренутка није навео да ће се он водити у оквиру Устава Републике Србије, чиме се омогућава ампутација Косова и Метохије из уставно правног поретка Републике Србије. Овакав приступ “унутрашњем дијалогу“ јасно показује да се ставови стожерних националних установа, патриотских организација и појединаца који у њему буду учествовали неће уважити, а њихове добре намере бити изманипулисане и потрошене.

Из угла коначног, већ пројектованог антиуставног решења јасно је да учешће у таквом “унутрашњем дијалогу“ нема никакве везе са националном одговорношћу и саборношћу. Зато сви они који стоје на позицијама очувања Косова и Метохије, у оквиру Републике Србије, не требају да учествују у “Унутрашњем дијалогу“, јер једино тако могу да му одузму легалитет и легитимитет.

Зато се дијалог води форме ради, а у ствари биће то дуг монолог који за циљ има, не да државну политику прилагоди народној вољи, него да народну вољу прилагоди државној политици. Дакле, о чему ће се водити “Унутрашњи дијалог“? Никако о државној политици према Косову и Метохији! Напротив, тај дијалог треба да буде нека врста “колективне промене свести“, у којој се од Срба захтева да постану “реални“, како би бриселске договоре почели да гледају као победе и како би се, пре свега одрекли митова. И која је то “реалност“ коју  треба да прихватимо? Наравно, то је  реалност да је “Косово и Метохија изгубљено“! Али у овом дијалогу, очигледно, није битно ни како ствари заиста стоје, ни шта је истина, ни шта је стварност, ни шта је државни интерес, а понајмање шта је праведно и поштено – битно је само шта власт, уз подршку Запада,  проглашава за реалност, истину и интерес. Сви они који устану против овог става и имају супротно мишљење биће унапред проглашени за ратне хушкаче, незналице и за оне који блокирају сваки разговор а не нуде никаква решења. Међутим, то једноставно није тачно, многе организације а међу њима и СНО “СРБИ НА ОКУП“ много пута је предлагала и предлаже шта би српска држава требало да ради на Косову и Метохији, а шта не би требало да ради. Као и много пута до сада и овом приликом понављамо да под условима својеврсне окупације Косова и Метохије која је извршена супротно међународном праву треба безусловно прекинути “Бриселске преговоре“ прогласити неважећим и неуставним све постигнуте споразуме у овим преговорима и затражити да се цео процес врати у УН и у оквире резолуције 1244 СБ УН. Наравно неопходно је фундаментално променити политику о Косову и Метохији и за овакав политички процес потребно је стрпљиво и напорно радити са доказаним пријатељима државе Србије. Свакако, сада је више него јасно да се глобални политички процеси мењају и они у будућности могу ићи у корист остварења најважнијих националних и државних интереса Републике Србије.

И сасвим на крају, свакако, о свим нашим ставовима по кључним националним и државним питањима нећемо ћутати, већ ћемо се постарати да јасно и гласно о тим ставовима обавестимо онолико наших суграђана, колико је спремно да их чује, упркос свим медијским блокадама и притисцима којима смо изложени.

Зато поручујемо свим родољубивим Србима, учинимо оно што је до нас, остало ће Господ дати!

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here