Подршка са Свете Горе Епархији рашко-призренској у егзилу у борби против јереси екуменизма

0
423

Црква Христова је од Њеног самог почетка распета, као што је разапет и Њен вечити Архијереј и Глава Цркве, Христос. Распета је она и данас, јер се данас, подмуклије и безобзирније него икада разапиње истина Цркве, а то је непромењена вера православна, без које је немогуће угодити Богу и спасти се.

Истина вере православне, истина Цркве православне данас је на удару екуменизма, продужене руке светског глобализма. Екуменизам је одогмаћени глобализам, односно, његова идеолошко-религијска еманација. Глобални удар глобалистичког деловања није поштедео нити један делић Цркве православне, у њеним васељенским размерама. Но, вечита душа Цркве, Дух Свети, као надахнитељ, бранитељ, чувар, животодавац, извор мудрости, освећења, просветљења, непроменљиво и постојано напаја, храни, оплемењује, усавршава, очишћује Цркву, како би она остала вечно млада, чиста и лепа Невеста, Њеног вечно младог и вечно живог и животодавног Женика, Богочовека Христа. Зато Дух Свети свагда, па и данас, својим педесетничким мановенијем покреће душе својих верних слугу међу православним пастирима, монаштвом, људима, утврђује и научава руке њихове за бој (Пс 17, 35) против јереси која устаје на светодуховску истину вере, садржану у светом православљу, а чувану у Цркви Христовој, као бисер у шкољци. Као што шкољка без свог бисера губи своју вредност, тако и Црква без „бисера“ чисте, свете и светле вере православне престаје бити Црква, губи своју спасоносну, сотериолошку вредност.

Вођени Духом Светим добар број православни широм васељене прекида општење са црквеном јерархијом, која шири јерес екуменизма, прећутно или активно. Вођени истим Духом православни покрећу одлучујућу борбу за очување вере православне. У том циљу састављају своје православне саборе, скупове, сабрања, упућују са њих мноштво порука, посланица, резолуција, које су надахнуте јеванђелским духом, духом апостолске ревности за веру и светоотачки исправног схватања вере и Цркве православне. Но, оно што је очекивано и што је најзначајније у овој борби јесте да је Дух Свети широм васељене почео да уједињује православномислеће и да полако међу њима саздаје један истински светодуховски фронт, сједињен у свези заједничке вере православне, и повезан заједничким канонским ставовима и принципима борбе за очување православља. На овогодишњем Молитвеном, црквенонародном сабору у Лозници, и на њему усвојеној Посланици, упутили смо и позив свим православностојећима да се ујединимо и пружимо заједнички отпор јереси екуменизма. Логици овог нашег позива на саборност у подвигу очувања вере и сами следујемо, те смо на овогодишњем скупу православних у Краснодару упутили своје скромно саопштење подршке сабранима и нашу овогодишњу Саборску посланицу. Радује нас што је наше обраћање наишло на одобравање многих и што је затим уследио одазив не малог броја православних, који се боре по правилу (2. Тим 2, 5), плетући тиме себи исповеднички венац. Међу онима који су посетили нашу Епархију, затражили благослов епископа Артемија, контакт, успостављање општења, упутили позив да и ми будемо њихови гости, давања и тражења подршке и помоћи, у овој нашој одсудној борби за очување вере православне, има православних из братске Русије, Румуније и Грчке.

Између осталих, ових дана је нашу Епархију посетио отац Сава Лавриот, борац за очување вере православне, која тренутно трпи удар екуменистичке јереси. Попут нас самих и он, покретан идејом међусобног уједињавања православно мислећих посетио је православну браћу, која се боре за очување вере, у многим светим помесним црквама, а овом приликом посетио је и нашу исповедничку Епархију, која високо држи барјак борбе за очување вере, на овим просторима. Отац Сава је, попут нас, гоњен и прогоњен са Свете Горе, скупа са још 40 монаха светогораца, чији је овлашћени представник и који су прекинули општење са патријархом (васељенског екуменизма), Вартоломејем цариградским.

У своје и у њихово име, дошао је да укаже поштовање владици Артемију, као искреном и истинитом исповеднику и борцу за чистоту православља, да упути подршку, да успостави контакт са нашом Епархијом, да нас позове да будемо гости у њиховим катакомбама у оснивању, широм православне Грчке, где поред наведених светогораца им и 25 православних свештеника, који су такође прекинули литругијско и административно општење са неправославном и екуменизмом упрелешћеном (анти)црквеном јерархијом. Сусрет се догодио 25. окотобра 2017, у Лелићу,у новооснованом манастиру Светих никејских отаца, где борави преосвећени епископ Артемије. Уз домаћина, епископа Артемија, сусрету су присуствовали и поједини чланови Епархијског савета, Епaрхије рашко-призренске у егзилу, поред моје смерности, присутан је био и високопореподобни архимандрит Варнава, као и брат Марко Пејковић, у својству преводиоца, док је са оцем Савом био његов пратиоц, господин Јоргос Вламанис, са Крита. Сусрет можемо описати понављајући речи светог апостола Павла, да смо се утешили заједничком вером, нашом и њиховом (Рим 1, 12). Током срдачног разговора установљена је потпуна једнодушност у свим догматским и канонским питањима, која су од суштинског значаја за текућу борбу за очување Цркве и вере православне, што сматрамо делом Самог Духа Светога, Који нас, иако удаљене просторно, уједињује духовно, чак и пре него је дошло до сусрета и упознавања. То је јасан знак да, упркос смутном времену, заиста Сам Дух Свети делује у Цркви, покрећући на исту борбу, са истим циљем и средствима, православне са различитих меридијана, који међусобно нису до сада били у контакту. Констатовано је, између осталог, да су се екуменисти међусобно ујединили и захваљујући том јединству, посебно на црквено-јерархијском нивоу, систематски наносе велику штету Цркви, и да је потребно да се и ми православномислећи, јединством у вери православној, супротставимо екуменистичком јединству у јереси. На позив да будемо њихови гости у Грчкој, и ми смо као домаћини узвратили позивом нашим гостима да нас опет посете, што су и обећали.

Сусрет и разговор о свим горућим темама, везаним за трагично стање у Цркви на васељенском нивоу, које је последица ширења екуменистичке јереси и начинима вођења борбе у одупирању њој, тј. борбе за очување чистоте светог православља, окончао се у срдачној братској радости због заједничке констатације да пребивамо у потпуном духовном јединству у одстојавању на линији очувања светоотачког предања Цркве, на чему од свег срца благодаримо Богу, што полако, али сигурно сабира Своје правоверне слуге, са краја на крај света, да очувају чистоту вере православне и јединство у њој и у Цркви Христовој.

 

7. 11. 2017. Манастир свете Живоначалне Тројице, у Кули, Северна Србија

Хорепископ новобрдски и панонски +Максим

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here