Светосавци са петокраком

0
112

Пише: Небојша Вукановић

Да се у Требињу ништа не догађа случајно, и да се мало тога промијенило у последњих 70 година говори нам и табла на обновљеној старој школи у селу Загора на Требињским брдима. Друштво је препуно прерушених комуниста који су напрасно постали велики богобојажљиви вјерници, који иду у цкрву као некад у Партију како би били виђени а не како би се искрено молили Богу. Да су истински вјерници, како покушавају лажно да се представе, сигурно би се бојали Бога и не би овако систематски опљачкали и уништили сопствени народ гомилајући отето богатство, што је у супротности не само са 10 божијих заповјести, већ са свим хришћанским канонима и начелима.

Градоначелник Петровић луксузно је у свом „Загорском комплексу“ обновио и школу са фудбалским тереном и градском расвјетом, те на зиду школе поставио таблу на којој се осим Влади благочестиво захваљује и свом брату Раду, светосавцу и православцу, на помоћи у обнови комплекса Загора. На сусједном зиду, само пар метара поред, Лука је угланцао и обновио таблу са петокраком из 1961. године на којој пише да је управо у Загори,међу Петровићима, још 1942. основан први Комитет Комунистичке партије Југославије за цијелу јужну Херцеговину!? Лука зна да је управо захваљујући црвеној петокраки дошао до огромног богатства и функција, и да је трчкарање за ментором Григоријем само једна од фаза у развоју и кретању кроз накарадни систем под окриљем Службе и Партије.

Благочестиви преподобни светосавци и православци са црвеном петокраком на челу, попут Луке и сличних, су једна од најопаснијих појава у друштву. Посебно је погубно што је и наша многострадална Саборна и Апостолска Црква нападнута од стране прерушених лажних вјерника и службеника који су убачени од Партије и Службе како би урушили углед и контролисали једну од најважнијих институција и стубова српског народа.

Угланцана петокрака на школи у Загори говори нам зашто Лука не дозвољава да се есхумирају и достојно сахране кости недужних српских домаћина који су стријељани 44 и 45 у градском парку, зашто гази новинаре и гуши медијске слободе, зашто се трпе понижења од потомака оних који су у у јаму бацили наше претке, и зашто поробљено Требиње данас умногоме подсјећа на 1948. годину. Удбаши више не носе бркове и кожне капуте, јер су се у међувремену прилагодили времену, али осим софистицираних метода застрашивања и контроле људи суштински се ништа није промијенило. О томе могу и лично да свједочим јер су потомци оних који су мог ђеда Филипа званог Кубура затварали и малтретирали јер се противио задругама, отимању земље, имовине и богатства, сада пописују и плијене имовину, малтретирају и прогањају мене и моју породицу.

Нажалост умјесто напретка стање се убрзано погоршава. Вјерујем да је било мање притисака на медије, дисиденте и грађане, Требињци су живјели много слободније и у праведнијем друштву за вријеме комунизма, посебно након Титове смрти, него данас када су на власти скојевци прерушени у лажне вјернике, патриоте, светосавце и православце.

Због тога је потребно не само промијенити власт, већ цјелокупан накарадни систем и напустити зачарани круг. Процес лустрације један је од најважнијих предуслова за стварање слободног и уређеног друштва који ће омогућити грађанима на овим просторима живот достојан човјека 21-ог вијека.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here