Србија је изнутра окупирана политичким олошем

0
213

Пише: Бранко Драгаш

Политичко стање у нашем друштву је болесно. Никада нисмо били у горој историјској позицији, јер смо окупирани изнутра политичким олошем, који ради за интересе наших вековних непријатеља,који су издајници и конвертити и спремни су да униште и државу и народ због својих, личних, себичних,материјалних интереса. Медији су потпуно цензурисани и критика нас, који се деценија супротстављамо тоталитарном режиму, тешко допире до преплашеног, заведеног, апатичног и слуђеног народа.

Забрањивање трибина у Белој Цркви и Врњачкој Бањи стручњака Програма за спас Србији, показује какав се страх шири у народу од репресије режима. Да нема интернета,друштвених мрежа и овога листа, нико не би знао да ми уопште постојимо и да имамо конкретна решења за спас државе и народа. Морали бисмо као рани хришћани да се кријемо по катакомбама и да ширимо наше идеје за оздрављење болесног друштва.

Режим намерно шири дефетизам у народу који све више умире и који се све више исељава, кога медијски спинују да борба за боље друштво нема никаквог смисла, да је све унапред одређено, да се грађани ништа не питају, да је демократија превара, да је све безнадежно изгубљено, да нико ништа не зна, осим Вучића, да су сви исти преваранти, да политиком могу да се баве само политички олош, па тако испада да су

Срби најгори народ на свету, да смо лењивци, тупаје, дебили, затуцани примитивци и варвари, да смо геноцидни, реметилачки фактор у Европи, да смо раја, стока и да нисмо заслужили ништа друго него да будемо робови политичког олоша и њихових тајкуна. Већина народа,ипак, схвата да Србија пропада и да мора нешто да се хитно мења у оболелом друштву, али због издаје малограђанских и превртљивих интелектуалаца и због непостојања озбиљне опозиције, на ове парламентарне икебане не треба да рачунамо, народ је остављен сам да се избори са овом несрећом која нам се догодила. То је велика прилика да из народа израсте нова друштвена елита, духовна и политичка, која ће имати историјске мудрости и знања, одважности и енергије, жеље и воље да спаси Србију даље пропасти.Све приче и дијагнозе су постављене.

Не вреди више губити време на прежвакавање истих испричаних прича. Остала нам је само -борба! Непрекидна и немилосрдна. Борба за ослобођење народа од политичких окупатора. Света борба за спас државе и народа. Пред нашу данашњу генерацију се постављају три кључна историјска питања: ШТА морамо да урадимо, КАКО то да урадимо и КО ће то да уради.На питање ШТА ћете да урадите када дођете на власт, лажна опозиција нема никакав конкретан и оперативан одговор, осим досадних, балавих, бесмислених и празних фразетина о демократији и европским вредностима. Уопште није важно да ли је опозиција малограђанско аутошовинистичка или је естрадно-агресивно патриотска, карактерише их да би они, када би добили прилику да владају, наставили садашњу политику издајничке и криминалне власти.

Наравно, њихова политичка демагогија би била дизајнирана за ту нову политику. Суштина тоталитарног политичког устројства се не би уопште променила. Отуда толико неповерење нашег паметног народа према садашњој опозицији и зато се чини да се у друштву ништа не дешава.Међутим, дубоко у утроби пониженог и опљачканог народа дошло је до отрежњења и буђења, па је наш задатак да распалимо, разгоримо и раширимо те упаљене прометејске ватре. То можемо да урадимо доследним инсистирањем на рушењу досадашњег политичког тоталитарног и паразитског система представничке шпекулативне демократије и одбацивањем даље примене наметнутог неолибералног економског модела,те изградњом потпуно новог политичког и економског система.Тај нови политичко-економски систем би био мешавина директне,непосредне, електронске демократије без потребе ангажовања професионалних политичара паразита и елитне, стручне, искусне, референтне, менаџерске Владе националног спаса,ангажоване по уговору на одређено време, која ће професионално да изврши демонтажу застарелог, неефикасног, трулог, корумпираног, тоталитарног политичког и економског система који нас је довео до пропасти.

Задатак Владе националног спаса је изградња нових политичких институција у држави и покретање производње,на бази свих ресурса које поседујемо, уз двоцифрене стопе привредног раста, запошљавање људи и социјална брига за све угрожене грађане у друштву. Стварањем Владе националног спаса је једини начин да зауставимо садашње пропадање, једини начин да опстанемо и да се брзо извучемо из беде, сиромаштва, свађа, апатије, препуцавања,умирања, исељавања и коначног нестајања.

Морамо да подвучемо црту, направимо пресек стања,одредимо границу која не сме да се пређе, да подигнемо последњу линију одбране Републике и да, свим заједничким снагама, почнемо да градимо ново друштво. Ту границу одбране одређују само – морална начела.

Успостављањем моралних принципа спашавамо друштво од даље пропасти, државу од распада и народ од нестанка.Отуда моје непрекидно инсистирање на повратку изгубљеног морала и личног примера у политику. Нема спаса друштва без духовне и моралне обнове.То је најтежи наш задатак, јер економски препород ће Влада националног спаса да спроведе много брже, примењујући усвојени Програм за спас Србије, који ће направити детаљан, стручан план и одредити ШТА мора да се ради у држави.Закон о лустрацији политичара и тајкуна и Закон о пореклу капитала 1990-2017 и Закон о конфискацији имовине стечене на привилегијама и политичким шпекулацијама је нужност.

Ако је ово што сам написао јасно, онда износим КАКО да извршимо неопходне друштвене промене у корист већине грађана Србије.Постоје само два начина да се то изврши : насиљем или победом на изборима.Насиље заговарају све више ботови издајничког режима, који има велике проблеме да се даље одржи.Опрез, грађани! То је велика замка за све оне који су незадовољни, који траже озбиљне политичке промене, јер режим намерно шири причу о насиљу, јер желе да припреме терен за своје насиље, за увођење Диктатуре и ликвидацију свих јавних личности који руше култ личности психопате на власти. Насиље заговарају наши вековни непријатељи, јер желе да виде Србију у крви грађанског рата, раскомадану, поражену, окупирану страном чизмом, јер само чврстом руком треба нас, Србе,покорити,казнити, зауздати, тај реметилачки и опасни народ у Европи, непокоран, курчевит, непредвидив, кога крсташи и инквизитори намеравају да изолују у резерват Београдског пашалука да би нас онда, када покоре и роботизују човечанство, лоботомираним, зомби туристима показивали као последње примерке изумрлог људског рода.

Господо другови, грађани Србије, молим вас, не наседајте на провокације о насилној смени власти. Па, како онда да извршимо промену садашњег режима? Ако смо разумели да морамо у политику вратити морална начела, онда то значи да морамо да урадимо следеће:

1.Захтев режиму да се донесе нови Изборни закон, који садржи све предлоге о којима сам већ писао;

2.Када режим одбије доношење новог Изборног закона,ј ер зна да ће по том новом закону изгубити власт, онда морамо да позовемо све грађане да откажу послушност и да БОЈКОТУЈУ намештене и изрежиране изборе. Излазак на такве изборе нема никаквог смисла и сви који вас позивају на такве изборе су плаћени од режима да му обезбеде легитимитет;

3.Бојкот избора значи да не дајемо легитимитет тоталитарном режиму и његовој плаћеној опозицији,

4.Када масовни бојкот избора доведе до тога да режим изгуби легитимитет, онда смо створили ДЕМОКРАТСКИ ПОТЕНЦИЈАЛ ЗА ПРОМЕНЕ и морамо позвати грађане на улице да се мирним протестима изборимо за нови Изборни закон и поштену изборну утакмицу;

5.На изборима по новом Изборном закону побеђује нови политички покрет, настао на новој политичкој платформи, кога предводе нови људи у политици, који су препознали овај историјски тренутак и који грађанима нуде конкретан Програм за спас Србије.Тај покрет нема лидере и вође, него негује ТИМСКИ рад. Ради стицања поверења грађана, људи који буду организационо изнели ову политичку идеју, не смеју да постану извршна власт. Ако је и ово јасно и прихватљиво за већину грађана,ако удружимо знање, рад,снагу, вољу и поштење, ако победимо властиту сујету и его, ако се ослонимо на сопствене снаге у народу, усе и у своје кљусе, ако постанемо један тим, онда нам остаје да одговоримо и на последње питање – КО ће да спроведе друштвене промене?

То не могу да буду политичари, професионални преваранти, пропалице, егоманијаци, ниткови и протуве, који улазе у политику да се окористе. Политика више не сме да буде уносан бизнис за политичаре.

Када неки неписмени и нестручни партијски активиста лепи плакате по граду, јер ништа у својој струци није постигао, онда он очекује да, победом његове странке на изборима, добије државне привилегије. Који је смисао његовог партијског ангажмана ако то материјално нема користи за њега? Партије су створиле ту накарадну страначку логику да се дели освојени политички плен. Тако су пропале све изворне политичке идеје.

На овом месту отварам ту важну друштвену расправу, о којој се данас уопште не говори, да они политички активисти, који учествују у рушењу једног тоталитарног режима, не могу да буду носиоци никакве власти у политичком систему директне и непосредне демократије. Један је посао рушења режима на изборима, док је сасвим други посао вођење државе.То што неко, рецимо, у парламенту напада режим, свађа се, чупа и пљује посланике режима, откривајући све њихове криминалне крађе, уопште га не квалификује да сутра, без стручних референци, добије могућност да управља државом.

Онај који минира и руши мост, јер није добро саграђен, и онај који гради мостове не раде исти послао. Ако политичара минера поставимо да води државу, због својих партијских заслуга у рушењу режима, потпуно је логично да ће он да сруши и разори све институције система како би их прилагодио себи и својим страначким интересима, јер наплаћује свој рад у опозицији.

Политичари минери су до сада долазили на власт обмањујући лаковерне и поводљиве грађане великим обећањима. Срушили су све институције и сва морална начела, коме је до морала нека иде у цркву,само да би они лично профитирали.То се једино може решити ако се одмах на старту, када се формира нови политички покрет, ослободимо услуга професионалних политичара.

Нису нам више уопште потребни професионални политичари.Непосредна демократија подразумева да више немамо плаћене политичаре.Директна демократија значи да нема у парламенту плаћених посланика.Грађани изворно, сами спроводе демократију и више не преносе своје бирачко право на посреднике.Електронска демократија омогућава грађанима, након одржаних великих јавних расправа, да гласају о важним државним питањима о судбини нације.

Грађани директно контролишу резултате рада стручњака који менаџерски управљају државом.Јавност мери свакога месеца ефекте учинка извршне власти.Ако су ефекти позитивни, менаџери настављају да управљају.Ако су ефекти негативни, доводимо друге. Не треба потцењивати разум нашег древног народа.

Неће грађани, како мисле политички дилетанти, који не разумеју електронско доба у коме живимо, шта ли ће тек бити у добу вештачке интелигенције у које полако улазимо, да одлучују о уским стручним стварима за функционисање државе, рецимо, како ће се устројити медицинска заштита или како ће се водити кредитно-монетарна политика или како ће се управљати јавним предузећима у држави, та питања ће решавати националне елите наших стручњака који су задужени за поједине области. То је њихов професионални задатак. За то ће бити добро плаћени, најбоље је проценат од реалног повећања БДП-а, јер тако сви грађани и извршна власт имају интересе од добро вођене државне политике.

Грађани ће одлучивати и контролисати утврђене политичке и економске стратегије развоја друштва и државе, спровођење договорене националне политике и пратиће и мерити како се остварују њихови интереси у заједници. Није више интерес политичке мањине на власти изнад интереса већине грађана.

Извршна власт је строго контролисана од грађана и мора да ради у интересу грађана, јер ће одмах бити смењена. Профит појединца, странке или компаније не може да буде изнад интереса заједнице. Ево, то је визија и стратегија нашег спаса.То је историјски задатак кога наше генерације данас морају да ураде. То је могуће да урадимо. Све ресурсе имамо. У Србији и расејању. Да ли сте спремни за ову историјску улогу? Да ли сте разумели шта морамо да урадимо?

Личним примером покажимо! Све приче су испричане! Изволите, реците јавно, шта сте спремни да урадите за Србију? Поклоните се и почните! Престаните више да се кријете и да навијате, очекујући да неко други уради оно што ми морамо да урадимо.

Престаните да кукате и бежите из земље. Уђите да играмо победничку утакмицу. Заједно!

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here