ХОРОР Како су дјеца из централне Србије продавана на Косову: Случај Ивана Миљковића и његовог брата близанца

0
980

Крађа беба из српских породилишта једна је од највећих афера у Србији. О овоме је за портал Спутњик, говорио човјек који је нашао “мртвог” брата, продатог на Косову.

Портал подсјећа да постоје бројни случајеви који потврђују да су дјеца која су на рођењу проглашавана мртвим заправо била продата, од 1954. године до данас, и да бројне породице тврде да су жртве организоване продаје деце.

Иван Миљковић је годинама трагао за братом близанцем за кога су, неколико дана после рођења, лекари тврдили да је мртав. После година потраге пронашао га је у албанској породици на Косову.

Његова потрага за правдом трајала је укупно 15 година, од чега је последњих годину и по била веома интензивна.

Миљковић каже да је све почело када је његова мајка чула идентичну причу која јој је “сервирана” 1979. године.

“Рођени смо 7. маја 1979. године у породилишту у Свилајнцу. Били смо здрави и прави једнојајчани близанци, са идентичном килажом и обимом главе. Нису постојале никакве назнаке да се било шта чудно дешава. Тог јутра, пошто смо рођени после поноћи, без знања и без пратње мајке, бабица Мира Петковић пребацила нас је на неонатологију без упута, пошто у архивским документима упут не постоји. Пребацили су нас због мало плодове воде у плућима. Када је сјутрадан отац дошао у породилиште, саопштили су му да је једно дијете преминуло, а да је друго у критичном стању. Када је захтевао да преузме тело детета и да се распита шта је са другим, нису му дозволили и рекли су да све иде по процедури болнице, и да ће документацију добити накнадно. Међутим, до 2003. године ниједан папир нисмо добили”, каже Миљковић за Спутњик.

Према његовим ријечима, њему и брату додијељени су идентични матични бројеви без МБ-3 обрасца – по папирима је, преклапањем статистичких података, приказивано да је умјесто два близанца рођено једно дијете.

Почели су да прикупљају документацију 2011. године како би утврдили да ли је брат жив или мртав и тада су утврдили да нема потврде о смрти, да нема обдукционог налаза, да нема гробног мјеста, да нигдје законски није утврђена чињеница смрти.

“У матичној служби дошли смо до папира који потврђују промјену идентитета и промјену године рођења. У књизи држављана је чак његово име прецртано, уписана је друга, женска особа, која је рођена ′78. године у Јагодини. Корак по корак дошли смо до сумњивог матичног броја за који се испоставило да је то матични број мог брата са новим идентитетом. Даље смо истраживали гдје је одрастао и живио, и најзад смо остварили контакт”, каже он и додаје да је породица утврдила и да је његов брат продат албанској католичкој породици, која је на исти начин купила још двоје дјеце из српских породилишта.

ДНК је потврдила нихово откриће.

ДНК анализа је потврдила да је ријеч о мом брату. Породично је случај ријешен, али нама је циљ и интерес да натјерамо државу да му врати биолошки идентитет и право на припадање биолошкој породици које му је противзаконито одузето. Такође, и кривичну одговорност свих који су умијешани у овај случај”, каже Миљковић.

Према његевим ријечима, кроз све године истраживања утврдили су да је много дјеце на тај начин отишло на Косово, а много њих је продато у иностранству.

“Мислим да су дјеца масовно продавана албанским породицама као вид тихог рата против Србије, јер се на тај начин повећавао наталитет Албанцима док се морталитет у Србији тих година драстично повећавао. У једном документу из погребног завода се види да у мају мјесецу ′79. године ниједна беба са неонатологије није сахрањена. А познат ми је још један случај близанаца који су дошли на неонатологију дан после нас. Једно дијете је такође продато, што значи да су за 24 сата продате двије бебе”, наводи он.

Ало/Спутњик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here