ТИТОВО СЈЕМЕ На лажном “српском“ порталу Ин4с (In4$s), умјесто Светог Димитрија Солунског, честитали Светог Јована Крститеља

1
762

Како изгледа када комунисти славе “хајдучки растанак“, доказао је данас портал In4$s када је Гојко Раичевић честитао празник Светог Димитрија Солунског замјењујући приказ иконе овог светитеља Православне цркве са Светим Јованом Крститељом.

Раичевић је, иначе, познати марсиста, још из времена када је ту “вјештину“ изучавао на студијама у Никшићу. Кажу људи да је полуизлизану пластичну петокраку, са бижутеријским златним обрубом, носио на џемперима и кошуљама током зиме. Ни то му није било довољно, па је љети извлачио закачке са беџева и њима петокраке причвршћавао и за мајице кратких рукава. Памти се да је то урадио и са беџом са Газиместана, након говора Слободана Милошевића, када је припаднике СУБНОР-а Цетиња увјеравао да је остао вјеран тековинама револуције и радничког самоуправљања.

Да је у то вријеме постојала могућност отварања интернет презентација, Раичевић би, не треба сумњати, имао свој In5okraka портал.

“Честитка“ Ин4с-а (In4$s)

Са овим данашњим скандалом Гојка Раичевића једино је успоредив онај када су данаши чланови Нове, који су тада били у Народној социјалистичкој странци, закупили цијелу страницу у “Дану“ и честитали Божић са поздравом “Христос воскресе – ваистину воскресе“. Било је то 7. јануара 2001. Данас је црвенији дио руководства ове комунистичке секте у Новој српској демократији.

Имајући у виду да је Емило Лабудовић, креатор тадашње честитке, данас директор “Српске куће“, а марксиста – лењиниста Гојко Раичевић, иначе познати шибицар из британских и француских ћумеза, али и тргова слободе; један од “оснивача“, ништа не чуди. Ем’ ју је Гојко оснивао парама грађана Србије, ем’ ћемо о његовој специјалној улози напада на Српску православну цркву тек писати наредних дана.

За оне који не знају, сво Раичевићево Српство, врло сумњиво, као и бројних Цетињана, увијек има цијену. Колико пара, толико музике. Вјера права ту страда као “кукавна сирота“, што би рекао Његош.

Мада, нема замјерке, није Гојко имао времена да га изучава. Дао је свога себе на Енгелса и Пијаду. А није мало поклопити дјела револуционара са 147 килограма живе ваге.

Раичевић је, иначе, неколико година живио у Великој Британији, гдје се бавио шибицарским и молерским пословима. Андрија Мандић га је од 2003. до 2012. године оптуживао да је британски шпијун.

Мада, Гојко је мека срца, тешко је повјеровати у Мандићеве оптужбе. Очевици и данас ките, као виле у вјекове, једно свједочанство. Раичевић је редовно ишао на гробље Хејгејт у сјеверном Лондону и ничице се бацао на хумку “оца комунизма“ Карла Маркса. Полиција је у неколико наврата интервенисала и изводила Раичевића који је, са сузама у очима, жалио пад Берлинског зида.

Ђилас и Дедијер на Марксовом гробу

Из Удружења српских четника из Лондона смо сазнали да је Раичевић, прије него је спаковао кофере, упао и у њихове просторије јер му се велики портрет Драже Михаиловића, пред сузним и замагљеним очима, учинио као Марксов. Од тада је покидао везе са емиграцијом. Остао је у контакту једино са кумовима шибицарима о којима све податке има Андрија Мандић.

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here