ХЕРОЈ НАД ХЕРОЈИМА Капетан Драган, из хрватског затвора: Усташе су највеће кукавице, платиће нам кад-тад!

0
2957

Сплит, Хрватска. Затворска ћелија три са три. У њој Драган Васиљковић (Капетан Драган), човек са неколико имена и још више надимака. Легендарни вођа “Книнџи“, специјалац који је из Аустралије дошао у Книн да брани Србе од повампирених усташких хорди, осуђен недавно првостепено на 15 година затвора. Без доказа, као и обично када Хрвати суде Србину.

За “Српски телеграф“ отворио је душу и на десет страна, прокријумчарених из ћелије, руком писао о свему што му се догађало од деведесетих до данас.

Никада нисам био одлучнији него сада. Овде, у овом прогону, не ради се о некаквим мојим неделима, већ је ово наставак етничког чишћења и застрашивања Срба. Оних малобројних Срба који су још остали у Хрватској, као и оних Срба који можда још размишљају да се врате својим домовима, из којих су протерани, током сецесионистичке усташке агресије на Југославију, потпомогнуте страним плаћеницима и домаћим издајницима раних деведесетих. Јер, ако могу овако безобразно и бестидно, без и једног јединог некомпромитованог доказа, да осуде Капетана Драгана на 15 година, могу сваког Србина на колико год им се ћефне. Капетана Драгана, првог од „книнџи“, које су у историју као најхрабрији међу храбрима, оличење поштовања војничког кодекса и витешког понашања, ушле на велика врата и против којих никада нико прстом није упро. Ако то могу првом „книнџи“, могу и сваком Србину.

Не смемо заборавити: Усташе су опасне, не зато јер се не боје. Те кукавице се боје и сопствене сенке, упитајте становнике Глине. Усташе су опасне зато што се ничега не стиде, не знају шта је срамота. У стању су да певају „Данке Дојчланд“ и да не поцрвене. Ништа им није свето. Хрватска је остала дужна како мени, тако и у односу на 300.000 Срба, које је прогнала са својих огњишта. Дуг јој се мора утерати кад-тад! Али, не смемо их потцењивати.

СРБИ, БОРБА ПРОТИВ ФАШИЗМА ЈЕ НАША ДУЖНОСТ

Нико у моју невиност не сумња, поготово не хрватске судије, јер су ме оне упознале за последњих 12 година још боље него већина Срба. Тим злочинцима је посебно задовољство управо невин и поштован Србин. Злочинце они врло лако и брзо ослобађају. Вероватно јер су им исти морални стандарди и припадају истој пасмини. Нигде у свету не постоји тако криминализована институција правосуђа као у Хрватској. То сви Хрвати знају и ја не откривам ништа ново овде. Против оваквих фашистичких злотвора дужност је не само Србина, него сваког часног и поштеног човека, да се бори свим средствима и до последњег даха. Не сумњајте у моју одлучност да ћу остатак живота, ма где био, посветити борби против овакве фашистичке неправде, као што је ова која тренутно влада Хрватском.

Од тренутка када ме је хрватска полиција преузела са аеродрома у Сиднеју, па до данашњег дана не могу рећи једну ружну реч за хрватску полицију, затворско особље, па чак ни за хрватске затворенике с којима сам био у контакту за последњих 27 месеци. Однос Хрвата (осим медија, политичара и судства) према мени је више него коректан.

ВИШЕ „БРАНИТЕЉА“ НЕГО СТАНОВНИКА

Сваки поштени Хрват ће вам рећи да Хрватска није постала оно што су очекивали. Такозвана бранитељска каста се убрзано размножава и чврсто држи све конце. Сваке године их је све више, тако да су се на недавном пребројавању намножили на преко пола милиона и само је питање времена пре него што у Хрватској буде више „бранитеља“ него Хрвата. У Хрватској дефинитивно постоје четири категорије Хрвата. Бранитељску категорију смо већ поменули. Затим имате десничарске фашисте, они дефинитивно држе судство и велики део проусташких медија. Персонификација десничарског фашизма су Хасанбеговић и Бујанац. Затим имате нешто мању, али исто тако великобројну категорију уникатну за Хрватску, а то су левичарски фашисти. Персонификација левичарских фашиста се може дефинисати кроз Стипу Месића. Не могу рећи сви, али „професионални бранитељи“, десничарски и левичарски фашисти, те три категорије Хрвата деле заједничку патолошку мржњу према Србима. Четврта категорија Хрвата су радничка класа, полицајци, затворски стражари, занатлије, медицинско особље. Људи који поштеним радом одржавају егзистенцију.

У коначници очекујем апсолутну победу, без икакве резерве. Правда је можда спора, али је достижна. У принципу, ми смо већ оповргли апсолутно сваки сегмент оптужбе, односно они нису успели да изнесу нити један некомпромитовани доказ, тако да је основа наше жалбе да је судац фашистички злочинац и криминалац који уопште и није разматрао доказе. Мада, ја не очекујем никакву правду у фашистичкој Хрватској. Ово је само форма која се мора задовољити да би предмет могао отићи ван Хрватске.

Телеграф

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here