Ђорђе Ивковић : ЗАСТРАШУЈУЋА КАТАРЗА НАЦИЗМА

1
492

Herta Müller нам је управо о трошку наше државе оплевила и семе и порекло, у вези Сајма књига. Нека гласила се побунила. Боље да нису. Сударили су се са немачким примордијалним нацизмом.

Пошто знам и једну и другу „страну“ приче, код мене нема дилеме. Немци су и данас, у 70% популације, примордијални Нацисти.

Према Немцима, који нису на време побегли, Титоисти су применили ужасни терор. Али, тај терор је дошао из Хрватске, не из Србије, па је питање зашто немачке жртве воле Хрвате а мрзе Србе?

Оставићу читаоцима да по свом разумевању дефинишу реалне догађаје. Ја ћу само навести фактографију:

1. 1941. У Друговац из Брање је дошла породица избеглица. Боравила до пролећа 1945. Ту породоцу мој отац Др. Миодраг Ивковић, није могао очима да гледа, јер су се приклонили Титу. Дуго, дуго година после рата те избеглице су долазиле у посету, али се пазило да се не сретнемо. Једном се десило и зло је испало. Имао сам 10 година, па памтим шта им је отац рекао:“Мајку вам јебем издајничку, доћићете опет овде, пизда вам материна проклета!“

2. 1995. у  тракторима потерале усташе Србе из Барање. Куда? Вели старица, која је 1941. била девојчица, идемо у Друговац, код Ивковића. И би тако. Дошли пред кућу, али кућа пустолија. Растурили Титиоиди. Било како је мој отац предвидео. Па где вам је тада Тито био, јаде јадне! Не, у Србији нико гладан није остао, па су и ове избеглице на тракторима брзо удомили. Питање је, да ли их је стид? Ни случајно.

3. Имао сам ујака, и нека ми буде опроштено, не знам му име. Вероватно Алберт. Са деветнаест година погнуо је код Ужичке Пожеге као припадник ЅЅ Принц Еуген вафен дивизије. Кажу, убили га четници. Ако Бог дао. И ја бих га убио. И шта ту не ваља? Моји рођаци у Немачкој У ОПШТЕ НЕМАЈУ ОДНОС, ИНДИФЕРЕНТНИ СУ, ШТО ЈЕ СТО СРБА ПОУБИЈАНО ЗА ОДМАЗДУ. Та, рат је био, чини се њима, не и мени!

Деду по мајци Паула Бојтелбека су комунисти убили без суђења.

4. Мој отац се, и сам прогоњен, ожени Немицом. Пошто је за Немце у Војводини зло било, ето опет Друговац примио избеглице. Та замислите, цела фамилија немачка у срцу Србије, и нико гладан ни мокар!

5. Мој брат од ујака Роберт је толико волео Србе да је научио српски језик. И, док сам ја био у војсци, а мој брат Роберт био тинејџер, онда га селски мангупи из Сирига водили по околини и тако је са младом Мађарицом, келнерицом, изгубио невиност. Јесте, али време се изменило. Више уопште не комуницирамо зато што је мој брат Роберт нациста.

6. Моја мајка, Катарина Ивковић (девојачко Beutelbeck) је рођена као Немица, а упокојила се као Српкиња. И не само то! СВЕДОЧИМ РЕЧИ МАЈКЕ: „ДА САМ МОГЛА ДА СЕ ИЗЈАСНИМ КАО СРБИЈАНКА; ТО БИХ УЧИНИЛА!“ Зашто? Прича: У Друговцу су најлепше године мога живота, а народ је толико добар, каквог нема…

Ја сведочио, а тумачите по савести..

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here