Алексић: Ако Србија не испоштује договор са Русијом о решењу статуса запослених у Српско-руском хуманитарном центру, биће то крај приче о неутралности

1
362

Ако Србија не испоштује договор са Русијом о решењу статуса запослених у Српско-руском хуманитарном центру у Нишу, биће то крај сваке приче о блоковској неутралности, што ће у суштини значити и убрзан пут Србије ка НАТО-у, тврди у интервјуу за Спутњик аналитичар Александар Алексић.

Према Алексићевим ријечима, Србија се буквално налази на раскрсници, а на коју страну ће отићи зависи од договора на нивоу који је већи од нивоа са ког је дошло до одлуке да Црна Гора уђе у НАТО. Наш саговорник, који је и бивши градоначелник Цетиња, без длаке на језику говори и о ситуацији у Црној Гори, али и о догађајима у Kаталонији који се, како тврди, у великој мјери финансирају од стране америчког Фонда за отворено друштво.

СПУТЊИК: Kако видите ситуацију у Црној Гори? Да ли се уопште назире крај политичке кризе, и у ком правцу?

АЛЕКСИЋ: Политичка театарска представа која носи радни наслов „Војни удар“ већ више од годину дана држи Црну Гору у регионалном фокусу, а представља чисту НАТО операцију која је имала два вектора дејства. Спољашњи вектор дејства је послужио за увлачење Црне Горе у НАТО противно већинској вољи њених грађана. Тај вектор дејства је уласком „републике Титоград“ у НАТО почео снажно да губи на свом интензитету. Унутрашњи вектор дејства комплетну политичку сцену дијели на оне које Америка жели да види као наследнике Ђукановића и укључи их у нову колонијалну управу (на њиховом челу је Миодраг Перовић са свим партијама са којима организује састанке у Амбасади САД) и на оне које жели да држи екстремно десно, а да суштински они то јесу тачно онолико колико може бити политички-безбједносно оперативан један Славен Радуновић, Бранко Радуловић, Горан Даниловић, Предраг Булатовић, Емило Лабудовић или Милутин Ђукановић.

Kрај политичке кризе биће проглашен онога тренутка када НАТО своје преузимање Црне Горе почне да оправдава индуковањем нове подјеле у ДПС. Данас је та подјела само недосањани сан у фантазмагоријама уплашеног Небојше Медојевића. „Здраво језгро ДПС-а“ још увијек остаје политичка фатаморгана на хоризонту ка коме буљи и звијера Друга фамилија. С друге стране у безбједносном сектору у току је бруталан обрачун којим се потврђује да полиција или не може да сачува безбједност невиних грађана или управо дјелови полиције, довољно оперативни, све то организују, свјесни да их никакав закон не може стићи. Лобање се котрљају улицама сваких 10-15 дана, а политичка квазинаучна и квазистручна јавност бави се будалаштинама. НАТО лица добијају потпуну слободу да раде на територији „републике Титоград“ што им је воља. По управо усвојеним одлукама Владе, имовина НАТО-а има пуни имунитет од претреса, конфискације, експропријације или било каквог узнемиравања, службеници НАТО-а имају пуни имунитет од хапшења и притварања, поступака у погледу изнесених ставова, неповрједивост списа и докумената, и наравно, ослобођени су свих пореза. О овоме званична опозиција не смије имати став, ћути. Умјесто да устане у бојкоту свих институција, она се утркује у начинима који као заједнички именитељ имају учешће у власти у мјери у којој се то допусти.

СПУТЊИК: Kако тренутно оцјењујете спољнополитички положај Србије?

АЛЕКСИЋ: Србија се буквално налази на раскрсници. На коју страну ће отићи зависи од договора на нивоу који је већи од нивоа са ког је дошло до одлуке да Црна Гора уђе у НАТО. Око Црне Горе се није много преговарало, њоме се платио неки ситан геополитички кусур на другом мјесту. Србија је важан регионални играч, играч уз чију судбину ће бити спакована и судбина споразума у Дејтону, као и будућност Македоније, и међународно непризнатог Kосова и Метохије. Геостратешки играчи са исказаним интересима у региону су Њемачка, Русија, Француска и Kина, а геополитички стожер са трајним интересом у региону јесте Турска. Од могуће нове спољне политике Турске након покушаја државног удара може у великом проценту зависити и позиција Србије.

СПУТЊИК: Kако коментаришете све снажнији притисак САД на Србију када је у питању статус Српско-руског хуманитарног центра у Нишу?

АЛЕКСИЋ: Оно што је некада могао саопштити Питер Галбрајт — не само да ћете „ви и ваша дјеца, него и дјеца ваше дјеце, гадно испаштати зато што сте се супротставили америчкој вољи“, данас саопштава Брајан Хојт Ји. Његова демонстрација силе по Балкану је потпуно отворена. Он отворено саопштава коме је гдје мјесто и на који начин треба да слуша. С друге стране, командант НАТО снага у Европи у вријеме бомбардовања Србије и Црне Горе Весли Kларк шаље директну поруку да Србија треба да се угледа на Црну Гору и уђе у НАТО. То је суштински политика коју према Србији води империја. Ваља подсјетити и на Викиликсове објаве депеша из америчке амбасаде у Београду из периода 2006-2008. године о спремности српских политичких лидера на пуноправно чланство у НАТО-у. Резултат Јијеве посјете Београду, праћене Kларковим и сугестијама Данијела Сервера, јесте његов, како је навео, „оптимизам“, а поруке које је послао гласе да Србија мора да окрене леђа Русији и да Српско-руски хуманитарни центар у Нишу не смије добити дипломатски имунитет, што је српска обавеза по споразуму из 2012. године. С друге стране, НАТО ужива пуни имунитет у Србији. Ријечи предсједника Србије о Центру звуче прилично индикативно: „Да одговорим на позитиван начин, био бих отприлике разапет на крст, да одговорим негативно — такође…“ Ако Србија не испоштује договор са Русијом, биће то крај сваке приче о блоковској неутралности, што ће значити улазак у промјену Устава, чије ће главне одредбе бити написане у америчкој амбасади. Суштински, то ће значити убрзан пут Србије ка НАТО-у.

Све то практично значи да је то стратегија на којој ће инсистирати империја. За тај пут ће бирати играче на терену, тим играчима ће све бити дозвољено, на исти начин као што је било и у Хрватској и од 1997. у Црној Гори. Kад кажем све, мислим буквално на све. Имаће неограничене могућности у фалсификовању изборних процеса до коначног довођења земље под НАТО управу. За то вријеме ће НАТО стварати и укрупњавати опозицију по свом моделу, којом ће „паткицама“ пријетити владајућој гарнитури у случају да скрене са наведеног курса.

Желим да вјерујем да у Србији још увијек постоји научни и људски потенцијал који може да се томе тренду супротстави.

СПУТЊИК: Шта мислите о недавним догађањима у Kаталонији?

АЛЕКСИЋ: Kаталонија је дио пакета догађаја којима се додатно слаби Европска унија, како никада у њој не би нарасла критична политичка свијест способна на еманципацију од англоамеричке управе. На мјестима на којима је најмање стабилна ти утицаји долазе најснажније до изражаја. „Брегзит“ је порука која то недвосмилено потврђује. Велики број каталонских медија објавио је са колико средстава амерички Фонд за отворено друштво подржава пројекте који су у коначници довели до данашњег исхода. Исход догађаја биће вјетар у леђа и осталим регионима у Европи који ће снажно дестабилизовати ЕУ. Списак је подугачак, од Ломбардије, Пијемонта, Венеције, Јужног Тирола у Италији, преко Kорзике у Француској, до Баварске, која је привредно најмоћнија регија Њемачке.

1 КОМЕНТАР

  1. Све је то супер, све је тачно, само је проблем што је аутор ове бриге око сврстаности Србије био у групи која је доводила распопа Абрамовича да врати „аутофекалну црногорску цркву“ у игру да се помире Црногорци и како кажу „либерали“ – „они који мисле да су Срби у Црној Гори“. Е сад ћемо ову окупирану и искурвану Дукљанку да одржимо у агонији таман толико да се свима толико огади занавијек.
    Набијем вам на курац Монтепркно. Нек вас јебе Мило до смрти.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here