Каталонија, Космет и режимске лажи

0
1054

Пише: Горан Петровић (КМ новине)

С обзиром да припада серији конвертованих некадашњих „националиста“ у евро-фанатика, Вучићева изјава која није у складу са политиком ЕУ, увек има велике шансе да буде још један „хит“. Он то, наравно, зна и здушно користи.

Међутим, Вучић никада није био националиста, бер не српски. Ако размотримо његово „сиво“ порекло по оцу, коме се „осумњичени“ Шиптар са КиМ Фахри Муслиу из петних жила противи све док не поменете понуду на ДНК тест, онда би смо можда и могли да га назовемо националистом али албанским јер је за питање сецесионистичког проблема косовских Албанаца урадио више него било ко други. Довео их је до момента када им само фали још вишња на врху торте, да не кажем ћулаф. Све и да није тог он свакако робује оном другом „национализму“ који се зове новац. Пошто Шиптари могу врло лако и ефикасно да споје ове две врсте „национализма“ онда ефекат постаје потпун, по Србе крајње погубан.

Вучић се ни ту неће зауставити што је и јуче показао.

У серији „хитрих“ акција за разматрање потеза Европске комисије, која иначе све што чини по питању КиМ јесте у смеру његовог отимања али се Вучићу баш сад „похитрило“, oн је провукао једну реченицу која заправо и једина представља суштину онога што ради, спровођење велеиздаје.

Наводно оштро критикујући саопштење ЕК које каже да Каталонија не може да се отцепи али КиМ могу, Вучић је између осталог рекао „ваљда је сада јасно колико је тешко чувати независност Србије“.

Очување Косова и Метохије није нерешив проблем. Није ни лак, да се разумемо, али свакако није тежак колико то Вучић покушава да га представи како би оправдао велеиздају тог дела државе али, нажалост, што је још страшније – и других делова који отворено то најављују попут Прешевске долине, Старе Рашке, Војводине.

КиМ ни из далека нису били у овако тешком положају све док их он није, наравно са њему блиским сарадницима које је предводио, у Бриселу на тацни предао косовским сепаратистима и наставио да им помаже да реше тај проблем у њихову корист. Ко ће га знати који „национализам“ га је на то навео.

До недавно, иако (можда?) нисмо били у позицији да се фронтално супротставимо (не војно али офанзивно у политичком, правном и културном смислу, јесмо) узалдна су била сва признања квази-независности из остатка света јер Србија није дала свој пристанак на отимачину. И отимање није било могуће упркос вековном терору Шиптара, прогањању Срба са овог простора, шиптарског теоризма, НАТО агресије, па чак ни после заједничког геноцида над српским народом који је касније уследио… Статус Косова и Метохије називао се правно – окупација, не „независност“.

Србија је била у положају какав се ничим није могао уздрмати до унутрашњим нарушавањем, просто речено – издајом. Александар Вучић је можда уцењен, заплашен или нечим другим „натеран“ али не постоји ни један једини начин да се човек натера да изда векове, историју, светињу, културу, државу и један народ заједно са свим жртвама које је за ту земљу поднео у миру и у рату! Не постоји средство којим се човек на то може натерати ако у себи има иоле људскости, ако је човек! Чак и то је само још један пример себчилука какав одликује само најпокваренију кукавицу која због свог личног комфора не преза ни од убистава нити наношења било какве несреће другоме, ко год он био.

За „саветника“ своје владе Вучић је платио никог другог него Тонија Блера, традиционалног непријатељски настројеног Британца коме чак и у својој држави суде због ратних злочина! Вучићева екстаза док на њега пада рука Била Клинтона и милује га, а он шени као улични пас пред њим иако долази из земље на коју је супротно свим законима тај исти човек извршио крваву агресију помажући шиптарске зликовце и нарко-дилере, још један је од одвратних момената у којима је свој карактер Вучић јавно показао. Да би све то запечатио, поред 200 хиљада долара које је „донирао“ Клинтону, за кампању његове још горе жене Хилари, Вучић је и њиховом савезнику, немачком ратном злочинцу Герхарду Шредеру, који је у Европи предводио покретање и оправдање НАТО агресије у медијима, платио још толико да на на завршном предизборном митингу његове странке, који је падао баш на дан почетка бомбардовања, одржи говор и подржи га. И све то му није било довољно па је прво Хашиму Тачију пружио сву подршку а онда ових дана и самом Рамушу Харадинају.

Ето, такав је човек Александар Вучић који не само да је прихватио и спровео велеиздају Косова и Метохије већ је уложио и огроман лични труд да баш он буде тај који ће то учинити!

А одбрана суверенитета Србије тешка је колико је тешко схватити какав је Вучић велеиздајник. Таквог не памти не само Србија у својој историји већ тешко да му сличног има на кугли земљаској од њеног постанка, посебно кад се узме у обзир дужина трајања процеса велеиздаје Косова и Метохије који он предводи годинама! Да ће неприкосвено задржати прво место у тој ниши светске историје говоре нам његове најаве о наставку оваквог „вођења политике“ како он своју издају назива.

На крају, пошто Вучић не пропушта прилику да закука како му је тешко да брани суверенитет Србије, непотребно је даље говорити од тога да уопште није морао да се кандидаује за председника државе која има на терету тај „тешко решив“ проблем. Нико га на то није терао, барем нико из Србије али очигледно је некоме баш овакав Вучић потребан. Није морао чак ни да се бави политиком а а зашто то чини видимо у случају Косова и Метохија, зато јер ти проблеми тешки већ – исплативи проблеми.

Чак и данас Косово и Метохија историјски, географски, фактички, правно, политички… и у сваком другом смислу припадају Србији и неупоредиво је теже отети их него сачувати. И сам Вучић то показује низом потеза којима се труди да пронађе начин да оправда своју издају. На путу му стоји само једно – чињеница да ни мало није лако српску земљу тек тако отписати и предати је „репи без корена“ – шиптарским племенима која су на овај простор емигрирала у последњих 100 до 150 година. Мораће и он још доста да се помучи али и зла и злочина да почини да би се приближио циљу.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here