Упокојио се Љубиша Самарџић

0
267

Славни глумац Љубиша Самарџић преминуо је у Београду у 81. години после тешке болести, пренијели су београдски медији. Био је готово мјесец дана на болничком лијечењу у Клиничком центру Србије, на Одјељењу хематологије, јер је његово здравствено стање било изузетно лоше

Он је у децембру прошле године имао тешку операцију тумора на мозгу и тада су љекари имали оптимистичне прогнозе, а три мјесеца касније спекулисало се да се глумац због главобоља, вртоглавица и мучнина накратко вратио у болницу. Ипак, његово здравствено стање се сваким даном све више компликовало, на Клинику за хематологију смјештен је због леукопеније, смањеног броја леукоцита у крви и хроничне лимфоцитне леукемија од које је Самарџић боловао.


Његово последње појављивање у јавности било је 30. марта у Дому омладине на отварању 64. Мартовског фестивала – београдског фестивала документарног и краткометражног филма, гдје је приказано његово последње остварење “Panta rei”. Он је тада на отварање стигао у пратњи супруге Мире. Tоком свечаности отварања, из првог реда, насмiјано се обратио публици, што је испраћено громогласним аплаузом.

– Немам речи. Узбуђен сам. Овај мој документарни филм је пао у време када ме здравље не служи, али у сваком случају – идемо даље – рекао је тада кроз осмjех. Филм “Panta rei” је биографског карактера и, између осталог, обухвата читав спектар ликова; од Љубишиног оца рудара, до супруге Мире, која му је била велика подршка и ослонац до последњег дана. Самарџићев документарац кроз интимно свjедочанство, од скромног детињства у провинцији преко доласка у Београд и студија на Академији до велике каријере, даје и скицу за портрет домаће кинематографије и упечатљиву слику једног времена које је добрим дijелом и он сам обиљежио прије него што је отишао у легенду.

Љубиша Самарџић рођен је 19. новембра 1936. у Скопљу у породици рудара да би касније постао истакнуто име у југословенској кинематографији. Од 1960. до данас остварио је више од 70 филмских и телевизијских улога, сарађивао са свим југословенским редитељима, а онда крајем деведесетих и сам преузео режисерску палицу. Годинама га је пратио надимак Смоки, који је добио због улоге младића Смокија у филму “Пешчани град” 1962. године. Каријеру Љубише Самарџића пратила је једна посебна сарадња са колегиницом Миленом Дравић. Први пут се са њом на филмском платну појавио у “Прекобројној”, а након тога су заједно играли 25 пута. Љубиша је освојио Златног лава за улогу у филму „Јутро“.

Његов глумачки таленат је често био награђиван па је још 1967. на Филмском фестивалу у Венецији освојио Златног лава за улогу у филму „Јутро“. Током каријере три пута је освајао Златну арену у Пули, добио је Гран при на Фимским сусретима у Нишу за улогу у “Врућем ветру”, био је први глумац са наградом АВНОЈ-а, добио је награду Павле Вуисић за животно дело, а награђиван је и његов режисерски рад.

Прије три године је отворен трајни легат Љубише Самарџића у Југословенској кинотеци, гдје се налазе његове награде, меморабилије са снимања, фотографије и постери филмова.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here