Наши посланици највише брину о себи

0
137

Пише: Момо  Јоксимовић

Бити посланик је не само част, признање и престиж,  него  и велика обавеза,  а у нашим црногорским приликама и добар бизнис. Наши посланици, к’о наши, су себи обезбиједили  најбоље услове, највеће бенефите у Европи, ако се узме у обзир економска моћ државе. Посланици прописују услове живота свих грађана, па не видимо да се претргоше да побољшају услове армије незапослених, обесправљених, гладних, немоћних, свих оних са биједним примањима иако су се њиховим гласовима домогли парламента.

Као прво, посланици су себи обезбиједили  зараде  веће  три пута од просјечних у држави. Стоји чињеница да више од половине грађана-бирача  прима мјесечно мање од 250 еура, а томе су свакако допринијели и посланици који доносе законе, који прописују  услове привређивања, па и висину зарада, ево већ скоро 30 година. Умјесто бољитка, народу је све теже и горе.

За  доношење системских закона, некад је потребна  и двотрећинска већина, рецимо  Закон о раду, па Закон о ПИО, гдје повољнији  услови пензионисања као основица од 15 најбољих година никако да угледа свјетлост дана.

Али када се ради о пензионисању посланика, довољно је 55, односно 50 година  старости за жене, и то под условима да су имали један мандат и макар  један дан од другог мандата.Пензија износи 85 одсто од последње плате коју је посланик примио, те да се тај закон ретроактивно примјењује од 1990. године. Овдје су сви јединствени у гласању. Уставни суд је те одредбе прије 8 година укинуо, оцијенивши да су  неморалне, непримјерене времену у коме живимо, непоштене и привилеговане, али те пензије се нијесу смањивале. Мајкама су и смањене и укинуте накнаде, додуше и те накнаде су проглашене неуставним.  За обичне грађане, прописано је да се у пензију иде са 67 година старости.  Сличне одредбе су уграђене у Закон о спречавању корупције за пензије предсједника државе, Скупштине и Владе, такође са ретроактивним важењем. На иницијативу Партије пензионера, инвалида и реституције-ПИР, након великог притиска, тек послије двије године Уставни суд их је ставио ван снаге, као неморалне и непримјерене. Како се стечена права за њих не укидају, они који су их остварили су их и задржали, а пензија износи 1.750 еура.

Нaши посланици су себе наградили тако  да последњу плату након истека мандата примају још годину дана, а ако су пред пензијом, још  једну годину. За грађане тих бенефита  нема. Грађани и порески обвезници за такве привилегије се нијесу питали.

 

КАКО ЈЕ КОД СУСЈЕДА

Бенефиције црногорских посланика су  највеће у Европи ако се гледа на економску моћ државе као и на стандард грађана.

У Хрватској, заступници у Сабору након истека мандата  могу 6 мјесеци да примају плату, а ако су пред пензијом, још 6 мјесеци.

У Србији, то право за посланике износи 3 мјесеца.

У Македонији је то година плус још 6 мјесеци ако је пензија близу.

У БИХ, лани у фебруару је укинуто право посланицима на ову накнаду, али је била прописана пола године. У процедури је враћање ранијег рјешења на велики револт грађана.

По  нашем новом Закону коефицијент посланика је 26, три пута више од професора, лекара специјалисте, итд.

Нето плата и доприноси износе 2.340 еура. Код њих нема исплате на руке као код десетина хиљада грађана који примају минималац од 193 еура, на што се уплаћује допринос за ПИО у износу од 59 еура мјесечно, па ће  њихове пензије на годишнјем нивоу бити колико једна мјесечна пензија посланика или  министра.

Просјечна зарада у Црној Гори, крај 2016 била 503 евра, a  510 еура за јун  2017. године. Основна  просјечна нето плата посланика је 1.866 еура, плус дневнице, паушал, рад у радним тијелима, аута, бесплатно гориво, плаћен телефон и превоз, одвојен живот или смјештај у хотелу,  а паре на руке, а како се ноћи  код  пријатеља, родбине, па и у свом стану или кући у главном граду, што  износи још најмање пола основне плате.

Просјечна нето зарад у Хрватској , крај 2016. године je  749,70 еура, a средином 2017. г. 813,17, док je посланичка плата 3.750 еура. У БИХ  је просјечна зарада  крајем 2016. г.  428 еура, средином 2017. год. 440 евра, а плата посланицима фиксно 3.000. У Србији је знатно другачије, просјечна зарада крајем 2016. г. je 369,70, a средином 2017. г. 409,63  еура, а плата посланицима 846 еура, колико и плата министара. У Македонији је просјечна зарада  крајем 2016. године била 363,5 еура,  средином 2017. г.373 евра, а плата посланика 1.100  еура. У Словенији просечна зарада је била 1.020 и 1.032,8 еура.

Порески обвезници  плаћају  81 посланика у Црној Гори. Ове године исплаћује се пуна мјесечна плата за 37 бивших посланика. У јануару за бивше посланике је издвојено 58.631,10 еура, плус још 63 одсто за доприносе, или 703.5 00 еура  нето за годину дана, плус 443.000  еура за доприносе.   Како расту плате, расту и апетити посланика, па је буџет Скупштине 2011. године износио 5,4 милиона еура, а ове 2017 године дупло више.

ЕУ  И МИ

У Европском парламенту  бруто плата посланика је 7.956 еура, односно 6,2  хиљаде након опорезивања, плус још и национално опорезивање. Након истека мандата имају право на плату  мјесец за годину мандата. Оваква правила су прописана за већину европских парламената чланица ЕУ.

Просјечна зарада у ЕУ  је изнад 2.000 еура, са изузетком Италије, Грчке, Бугарске, Румуније, Мађарске, Словачке.

У Црној Гори близу  3.000 пензионера прима пензију испод 100 еура, 9.200 пензионера прима  испод 125 еура, 38.000 пензионера прима испод 193 еура што је и доња граница сиромаштва, а око 70.000 пензионера прима испод просјечне пензије од 284 еура.Туђа њега износи око 65  еура, ниске инвалиднине, мала материјална обезбјеђења, а посланици владајуће коалиције су одбили предлог да се додјељује дјечији додатак  од 20 еура  дјеци чији родитељи не раде.

Питамо се чији су то посланици, јесу ли они народни, и чије интересе заступају, лише посланика демократа, који су први повукли коректне потезе, одрекли се телефона и аута, и успијевају да од својих плата одвоје срества  за обнову школа и културних  садржаја  по Црној Гори.

Нема примјера  да се одважио иједан посланик против оваквих непримјерених бенефита осим посланика демократа, те није изненађење што демократе  освајају симпатије грађана  и освајају град по град.

Да имамо истинске народне представнике, донијели би Закон о Скупштини, Закон о Влади, елиминисали би све облике привилегија, иновирали би Закон о сукобу интереса, Кривични закон, донијели би Закон о лустрацији  и много, много тога.

Има ли морала, има ли смисла, повећавати зараде у јавном сектору 20, 30, 50, па и преко 300 одсто, а социјалу замрзнути, а пензију повећати за 0,75 одсто. Било би смијешно да није жалосно.   Не разумијемо како је омогућено да зараде у неким друштвеним и државним сегментима буду веће и од зарада у Влади и у Скупштини.

Партија пензионера, инвалида и реституције-ПИР, тражи да се под хитно преполове зараде у јавном сектору. Непримјерене су  и непоштене тако драстичне  разлике између  ниских и високих зарада, као и између ниских и високих пензија. Очито да нам се уставни принцип социјалне правде изгубио.

Национални колач којег имамо треба поштено дијелити.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here