Турско-ирански план за обезглављивање Русије

0
253

Начелник Генералштаба Оружаних снага Ирана Мухамед Хосеини Багери приликом званичне посете Турској потписао је споразум са својим турским колегом генералом Хулусијем Акаром о војној сарадњи те две земље. Турска и Иран деле различите ставове у вези сиријског председника Башара Ал Асада али се њихови интереси у Ираку подударају. Оно што Анкара и Техеран желе да спрече је формирање Курдистана на територији Ирака.

Вековима су Персија и Отоманско царство водили жестоке ратове око права на огроман геополитички простор – од Кавказа до Ирака. Ирански шах и турски султани желели су да контролишу стратешке и трговачке путеве Месопотамије и Кавказа. У 21. веку Анкара и Техеран су уместо сукоба одабрали договор и сарадњу у областима у којима се њихови интереси подударају.

Шеф Генералштаба Оружаних снага Ирана, бригадни генерал Мухамед Хусеин Багери стигао је 15. августа 2017 у тродневну посету Анкари. То је прва посета тог нивао у последњих двадесет пет година.

Детаљи о посети су договорени 1. марта 2017. године на састанку председника Турске и Ирана, Реџепа Ердогана и Хасана Роханија, који су се састали у Исламабаду на маргинама 13. самита Организације за економску сарадњу (ЕСО). Њихов састанак у хотелу “Серена“ трајао је око сат времена и одржан је иза затворених врата. Јавности је предочено да су председници разговарали о могућностима сарадње две државе у политичкој, војној и енергетској сфери.

Као резултат тога врховни војни званичници Турске и Ирана потписали су споразум у Анкари 17. августа о проширењу војне сарадње. Садржај овог документа није објављен, али може се претпоставити да је реч о сарадњи у борби против заједничких опасности.

Иран, Турска и Русија су гаранти примирја у Сирији. Три земље су створиле зоне деескалације у Сирији, док су турски и ирански генерали током разговора у Анкари договорили основе заједничког деловања, укључујући и евентуалне војне операције у Сирији.

На први поглед Турска и Иран имају различите циљеве у Сирији. Ердоган је више пута тражио уклањање „крвавог режима Башара Асада“. Иран има потпуно другачији приступ режиму у Дамаску. За Иран, Асад је легитимни председник Сирије, а Асадове трупе уживају снажну подршку Ирана.

Истовремено Ердоган је схватио да је могуће преговарати са Ираном о болном питању курдских побуњеника у Сирији. Анкара је и даље шокирана одлуком Доналда Трампа да отпочне испоруке тешког наоружања сиријским Курдима. Ергодан више не рачуна на савезништво САД у решавању курдског питања. Пред турским лидером је тежак састанак са шефом Пентагона Џејмсом Матисом који ће ускоро посетити Турску.

Техеран и Анкара имају заједнички интерес по питању Курда. Иран и Турска су дом великој курдској заједници која би желела да створи Велики Курдистан од територија Ирана, Турске, Сирије и Ирака, што је за Иран и Турску неприхватљиво.

Поред тога две земље су заинтересоване за сарадњу у производњи и транспорту нафте и гаса. Један од најважнијих резултата састанка између председника Турске и Ирана у Исламабаду био је споразум о учешћу Анкаре у развоју богатих нафтних и гасних поља у Ирану.

Руске, турске и иранске компаније потписале су 15. августа уговор о заједничком развоју иранских нафтних и гасних поља. Вредност уговора процењује се на седам милијарди долара. Створен је конзорцијум за развој четири налазишта у Ирану, чија би дневна производња износила 100.000 барела. Експерти процењују резерве тих депозита на 10 милијарди барела нафте и 75 милијарди кубних метара гаса.

Конзорцијум такође планира развој нафтних и гасних поља у другим регионима Ирана. Експерти процењују да се из иранских поља Турска може снабдевати природним гасом више од 150 година, што доводи у питање будуће испоруке руског гаса Турској. У исто време Иран на турском тржишту постаје конкурент Гаспрому.

Као круна свега, Турска је одлучна да постане средиште извоза нафте и гаса из Каспијског басена, Централне Азије и Блиског истока на европско тржиште. Због тога се Ердоган нада да ће убедити Иран да изгради гасовод на својој територији што ће омогућити Туркменистану, Узбекистану и Казахстану да извозе свој природни гас у Европу преко Турске, заобилазећи Русију.

Турски председник Реџеп Ердоган игра сложену геополитичку игру. Турској је потребан Иран да се супротстави претњи курдског сепаратизма, и друго, да се постепено прелази из Русије у Иран у погледу увоза природног гаса. Стога за очекивати је да се Москва неће мирити са Ердогановим плановима постепеног истискивања Гаспрома са европског тржишта.

 

Превод и обрада: портал Уједињење

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here