Преображење Господње

0
244

У богочовечанском подвигу спасења рода људског палог и отпалог од Бога, а у Христу не само подигнутог из греха и палости већ и обоженог, Свето Преображење заузима посебно место у низу чудесне богочовечанске и свеспасоносне еванђелске историје.

Треће године Своје усрдне и спасоносне проповеди Своје благе вести паломе човечанству Господ је учинио једно чудесно дело, показао је својим светим ученицима и апостолима један мали зрак своје божанске природе. То велико чудо има своју малу историју, свој увод и образложење. Наиме, како се време спасоносног страдања Господњег приближавало, то је Господ са намером да утврди Своје ученике све чешће њима и говорио о предстојећем страдању.

Како би своје ученике, још увек духовно слабашне и неуке рибаре, који ће се тек обући у „силу с висине“ (Лк. 24, 49), по обећању Христовом, Господ утврдио у уверењу у Његове речи и Његову проповед, Он и поведе Своја три верна ученика Петра, Јакова и Јована на гору Тавор. На овој гори Господ се у ноћном часу преобразио пројавивши кроз Своју савршену људску природу своје Божанство, своје нестворене божанске енергије, божанску лепоту, сијање и силу. Зато се ова светлост, којом је Господ на гори Тавор заблистао јаче од сунца и назива Таворска светлост, и представља пројаву нестворених божанских енергија. О томе Јеванђеље сведочи овако: „И засја се лице његово као сунце а хаљине његове посташе свијетле као снијег.“ (Мт. 17, 2)

Покрај Господа се као чудесни сведоци овог чуда, поред поменута три апостола, појавише Мојсеј и Илија, велики старозаветни пророци.

Даље о томе Јеванђеље вели: „И видеше ученици и удивише се. И рече Петар: Господе, добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сјенице (колибе): Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији. Но док још Петар говораше, удаљише се Мојсеј и Илија, и сјајан облак окружи Господа и ученике, и дође глас из облака: ово је син мој љубљени, који је по мојој вољи; њега послушајте. Чувши овај глас ученици падоше ничице на земљу као мртви и осташе тако лежећи у страху докле им Господ не приђе и не рече им: устаните и не бојте се.“ (Мт. 17).

Зашто Господ узе само тројицу ученика на Тавор а не све?

Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља, кога ће он издати, а њега самог Господ не хте оставити под гором, да не би тиме издајник правдао своје издајство.

Зашто се преобрази на гори а не у долини?

Да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Јер пењање на висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших, тј. богомислије.

Зашто се преобрази ноћу?

Јер је ноћ подеснија за молитву и богомислије него дан, и јер ноћ закрива тамом сву земаљску красоту а открива красоту звезданог неба.

Зашто се појавише Мојсеј и Илија?

Да се разбије заблуда јеврејска, као да је Христос неки од пророка, Илија, Јеремија или неки други – зато се Он јавља као Цар над пророцима, и зато се Мојсеј и Илија јављају као слуге Његове.

Дотле је Господ много пута показао ученицима божанску моћ Своју, а на Тавору им је показао божанску природу Своју. То виђење Божанства Његовог и слушање небеског сведочанства о Њему као Сину Божјем требало је да послужи ученицима у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у Њега и Његову крајњу победу.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here