Исконска десница и конзервативизам

0
368

Десница и конзервативизам су увек били јасни – држава мора почивати на једној религији (што не значи да би сви под државом морали да деле ту религију, али чланови политичког тела да, односно краљ и двор са сенатом/сабором). То је од антике до Француске револуције свима било јасно и очигледно (сем у добу декаденције и краха дате цивилизације када се јављао религијски релативизам или нихилизам, али који су препознавани од хроничара као нешто лоше, а не добро).

Онда се у Француској Револуцији појављују левичари-јакобинци који обрћу ствари – кажу да нација нема везе са религијом те спроводе свој релативистички програм кроз гиљотину и популоциде широм Француске. Њихови адепти се јављају и код нас. Вук и Доситеј охоло гумицом бришу завете које смо наследили из византијског Комонвелта – сви Срби су православни, као и Грци, Румуни, Руси, Грузини… По овој двојици, брат је мио које вере био, а ко су браћа то кажемо ми супер-паметњаковићи…

Њихова опсесивна тврдња да Срби могу бити било које религије није десничарска ни конзервативна, већ левичарска и прогресивна. Религијски Вавилон који заговарају, осим тога, није ни практично одржив као што смо видели у обе Југославије (плус НДХ као млађа/старија сестра Југославија) које су нас готово обезглавиле.

Иако је био паписта, Жозеф д’Местр је био највећи конзервативни мислилац западне Европе од кога би многи Срби “десничари“ могли доста да науче у вези тога шта је темељ сваке нације:

“Француска Револуција има један сатанистички карактер који је разликује од свега што се видело и што ће се можда видети. И сада када је Револуција доста утихнула и велики злочини престали, њени принципи су остали. Зар законодавци (да се послужим речником револуционара) нису изговорили речи никада пре постојеће у историји: ‘Нација неће подржавати никакву религију?’ А у ствари, све замисливе институције почивају на једној религиозној идеји, или се ради о пуким пролазностима. Институције су чврсте и трајне у мери у којој су дивинизоване, ако можемо тако да се изразимо. Не само да људски разум, односно оно што се назива филозофијом, не може да замени религијске основе које се увек погрешно називају сујеверјем, већ шта више, филозофија је суштински једна деструктивна снага у овом смислу.“

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here