Доста нам је “такојевића“ и продавача магле!

0
943

Пише: Момо Јоксимовић

 

Власт је сласт, највећи опијум, зато се лидери  чврсто  боре да власт не изгубе, то доживљавају као судбину,као животно питање у којем је пораз већи од смрти.

Постојећа  власт је неодржива. Додуше, ни досадашња опозиција није алтернатива. Прије би рекли да су се свих ових три деценије власт и опозиција допуњавали и тако опстајали, за добро и једних и  других елита.  Опозиција нема идеју. Неће ни да је има. Кад помислимо да су се и опозициони лидери дозвали памети, то нас  брзо демантују, јер они који хоће да су опозициони лидери  не дозвољавају  да се на сцени појави  неки нови, млади, паметни, храбри, образовани, поштени лидер, који умију, хоће и могу  да помогну свима нама. Није ни случајно што се упућују неодмјерене ријечи и  напади  на лидере које народ препознаје, хоће. Вјечити опозициони лидери су постали  одвратност да им се и име спомене.

Народу је доста сијача магле. Све се теже, горе и лошије живи због недораслих политичких елита, које су  разориле материјални и духовни потенцијал Црне Горе.

У задњих двадесетак година из државе је изнесено на милијарде еура, на дну смо социјалне пирамиде јер  двије трећине грађана тешко живи, док се  на врху у шачици гомила огромно богаство. Поред огромне незапослености, социјалне биједе и несигурности, здравствено стање народа је болесно, наука и култура изопштени. Умјесто да нас овакво стање друштва мобилише на протесте и побуну, препустили смо се равнодушности и апатији, као да је постојеће стање наша судбина и да нам  нема спаса.

Држава нам је отета од стране странака и тајкуна. Корупција је данас после сиромаштва највећи друштвени проблем и препрека бржем економском развоју и изграњи правне државе.

Бројне афере говоре да је на сцени системска корупција дубоко укоријењена  у феномену партијске државе. Тајкунском приватизацијом народно боигаство је опљачкано.

Највеће разочарење је код интелектуалаца који се нијесу супроставили разарању државе и друштва са становишта струке и науке. Постали су  “такојевићи“ без става и идеја, а многи су и дигли руке од политичког дјеловања. Они који су се политички ангажовали су постали политиканти, квазилидери спремни на сарадњу. То су  политички вазали ради својих интереса. То су  камелеони и конформисти који се брзо мијењају и прилагођавају.То су пришипетље  и галамџије без идеја.

У законитостима развоја сваког друштва улога појединца и личности је велика. Избор праве личности је од историјског значаја. Зато опозицииони лидери, који су досада одлучивали у име и за рачун великог опозиционог бирачког тијела, морају схватити да се за лидера опозиције мора предлагати и бирати најбољи. А најбољи јер онај који осваја терен, контактира са грађанима, који је образован, истинит, храбар, одважан, прагматичан, млад, од ријечи, онај који и у истраживањима јавног мњења  има високе референце. Молимо опозиционе лидере да са  ослободе сујете, ради општег добра. Крајње је  вријеме да се опозиција међусобно не напада. Знано је свакоме нормалном, да су се због тога многи лидери и задржали на политичкој позорници, а тиме и на најбољи начин помогли режиму да опстане. Што је доста, доста је. Бечић је нада и спас грађана и државе.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here